Сачувај боже!

Народна скупштина Републике Српске - како озбиљно, одговорно и лијепо изгледају, једна до друге, те државотворне четири ријечи.

НАРОДНА - јер тамо сједе (или би барем требало) они које је НАРОД изабрао. СКУПШТИНА - јер је ријеч о највишем законодавном органу у демократским и уређеним друштвима, и на крају двије посебне - РЕПУБЛИКА СРПСКА или, најпростије речено, досањана слобода на вјековним огњиштима.

Те четири ријечи потребно је изговарати с поносом, а звучале би чак и далеко боље када већина оних који имају ту част да за себе могу рећи да су НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ не би проговарали. Или, још боље, да нису то што јесу.

Народна скупштина Републике Српске је погажена и понижена небројено пута од стране оних који у њој, по функцији, сједе и оних који у њене сале, по функцији, долазе.

И тако је то, нажалост, годинама. И тако ће се, нажалост, изгледа и наставити јер све док посланици не поштују установу у којој сједе и коју представљају, зашто би, на крају крајева, и било ко са стране? Иако за такво понашање нема и неће бити изговора, оправдања нити ријечи одговарајуће тежине.

Народна скупштина је заробљена у политичком блату. Какве су само ријечи одјекивале салом на сједницама које су заказане како би посланици и важни гости по функцији укрстили ставове и аргументе због чега су "за", односно "против" новог текста УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

Свашта смо чули, махом о свима - од "патриота, бораца, издајника, усташа", а већина их и заборави због чега је дошла. Да поновимо, јер прича се не завршава на једној сједници - дошли су због Устава Републике Српске. Њеног највишег правног акта. Од којег све почиње и на којем се све завршава.

Посланици, част изузецима међу онима чије гласове препознајемо, а нека је част и онима чији глас не знамо, одавно нису народни трибуни, него пиони зарад других интереса, а почесто се "крсте" као марионете страних ментора.

Одаје их говор, одају манири у толикој мјери да је сувишна свака ријеч, а ипак довољне оне двије из народа - боже сачувај.

Бити народни посланик је привилегија. Неки ће одмах рећи: "Па видите шта се дешава у Србији или чак у неким европским парламентима?", али ко иоле нормалан жели и може да се угледа на лоше ствари?

Народна скупштина јесте и политичка арена, али за борбу аргументима, а ко може да се сјети када је посљедњи пут чуо такву аргументовану полемику, очишћењу од политичке острашћености, ривалства са примјесом мржње?

Тешко је вријеме. Република Српска је у тешкој позицији, а насушна потреба је да добијемо и ову битку за њену чврсту позицију у БиХ, на темељу Дејтона, и за њену неспорну будућност.

Издајника је било и биће, а Српску нека драги бог сачува и да се једном Срби, који се нешто питају, искрено и сложе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.