Пут смрти

Трагедија која се догодила прије два дана на путу Сарајево - Фоча, у којој је трагично настрадала млада докторица приликом одрона стијене није несрећа у правом смислу те ријечи, већ посљедица вишегодишњег системског занемаривања.

Страдање младе жене остаће заведено као још један црни број у статистици саобраћајних несрећа, јер, нажалост, није усамљен случај. Ко зна која је то саобраћајна несрећа по реду у посљедњих неколико година.

На том путу 2023. године погинуо је возач камиона из Дервенте, када је на његово возило пала стијена. Такође, прошле године је на путу Миљевина - Добро Поље такође стијена пала на пут и ударила у теретно моторно возило, а возач је само пуком срећом остао жив. 

Грађани и локалне власти су више пута упозоравали на опасност дионице Сарајево - Фоча, кључне саобраћајница која повезује два ентитета, упућивали апеле, писали петиције и слали захтјеве за хитну санацију, наводећи да је само питање времена када ће се догодити нова несрећа. Због честих одрона почетком прошле године и Агенција за безбједност саобраћаја РС позивала је на хитну провјеру и санацију пута, али нажалост, сви ти апели су остали само мртво слово на папиру. Нити је донесен трајни план, нити пронађено рјешење за смањење ризика. 

Сваки изгубљени живот је трагедија за породицу, али и цијелу заједницу па је немогуће не поставити питање зашто надлежне институције не реагују, иако су црне тачке на путевима одавно препознате? 

Мањак воље и одговорности институција да ријеше овај проблем довео је до озбиљних пропуста у управљању путном инфраструктуром и њеном одржавању, чија се цијена, нажалост, мјери људским животима.

Проблеми финансирања, дуготрајни тендерски процеси и неусклађеност између различитих нивоа власти често само служе као изговор за нерад у нашој земљи. Кад би било такмичење у заобилажењу и негирању одговорности наши политичари, градоначелници, начелници и директори јавних предузећа и институција без сумње би били први у свијету. 

Безбједност грађана стављају у други план у односу на политичке приоритете. Међутим, небрига за путну инфраструктуру на овако виталним правцима није само немар, већ и непоштовање самих грађана и возача, о чијој безбједности се уопште не води рачуна. 

Умјесто да извуку поуке из ранијих несрећа и предузму хитне мјере, институције су допустиле да се црна статистика понови. 
Одговорност је на ресорним министарствима и јавним предузећима за путеве, који су били свјесни опасности, али нису предузели адекватне мјере. 

Вријеме је да одговорни предузму професионалне и моралне обавезе и да се конкретним акцијама осигура безбједност свих учесника у саобраћају. У супротном свака нова жртва на овој кобној дионици биће директан доказ институционалне небриге и потпуне апатије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.