Профит на леђима грађана

Сектор трговине и угоститељства у посљедње вријеме биљежи знатне профите, док грађани свакодневно осјећају терет високих цијена и неуређеног тржишта те сваким даном "беру" више рачуне, док плате углавном остају исте.

Трговци су прошле године остварили приход од 2,27 милијарди КМ, с добити од готово 85 милиона, док су угоститељи забиљежили добит од 77 милиона КМ, што је повећање од 15 милиона у односу на претходну годину. Поменути бројеви постављају питање јесмо ли заиста друштво високог стандарда и потрошње или су ови профити резултат "лова у мутном" и високих маржи по леђима грађана? Нажалост, чини се да је ово друго ближе истини. Јер када се дубље анализира стање друштва, слободно можемо рећи да трговци и угоститељи остварују добит не захваљујући економској мудрости, већ захваљујући неуређеном систему и потпуном одсуству контроле, док власт углавном жмури. Нема регулације маржи, нема инспекцијске присутности, нема санкција. Умјесто да улаже у производњу, отварање радних мјеста и раст плата, буџет се крпи преко грбаче грађана кроз поскупљења. Високи порези и разни намети постали су модус операнди за фискалну стабилност преко леђа свих нас. Угоститељима је, судећи по изјавама појединих, поменута висока добит мало јер, ето, они "јадни" све што зараде уложише у побољшање услуга. Када то чујемо, знајући какве су им цијене, не можемо да не помислимо како гостима пиће служе у кристалним чашама, а за отресање пепела им дају златне пепељаре. Међутим, стварност је другачија и поједини кафићи имају неуредне тоалете и задимљене просторе, а пића се служе у чашама из "осамдесет и неке". Част изузецима, али они своје услуге наплате папрено, што би се рекло, све им кошта "ко светог Петра кајгана".

Цијене кафе у локалима у Српској досежу и до пет марака, а најчешће су између двије и три. За поређење, у многим западноевропским градовима, попут Беча, цијена кафе у кафићима креће се око три евра, што је упоредиво с цијенама код нас, а када се то погледа из угла односа плата и цијена, слободно можемо рећи да Бечлије пију јефтинију кафу. Међутим, у свем овом хаосу ни грађани нису без одговорности, јер покушај бојкота високих цијена остао је мртво слово - трговци су зарадили више него иначе. Као да смо сви постали "покондирене тикве", па су и они најсиромашнији похрлили у радње да покажемо како и ми новчаник за трку имамо. Нажалост, раја која се не бори за себе, мора да плати високи цех. Ова ситуација захтијева хитне реформе и већу одговорност свих актера у друштву како би се обезбиједила праведнија расподјела богатства и заштита потрошача. Филозоф Сенека је давно рекао: "Није сиромашан онај који има мало, већ онај који жели више." Нажалост, код нас имамо и једно и друго, сиромашан народ и бескрајно похлепну елиту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.