Преживљавање

Од које плате данас грађани остављају новац са стране за црне дане? И ко уопште може да издвоји новац за дебљање штедног рачуна? Када би поставили ова питања грађанима на улицама тешко да бисмо на прсте једне руке могли избројати оне које имају могућност да штеде и остављају новац са стране. И ако су га чували у неком претходном периоду у банкама у овом времену, које немилице удара са свих страна, потрошили су га јер су дошли ти црни дани.

Слагати новца на камару у овој земљи тренутно могу само они који су на функцијама, у директорским фотељама, политички подобници и њима слични. Они су раније имали и за "сламарицу" и за штедни рачун. Имају и сада. И тај новац нема потребе да повлаче јер једноставно им не треба. Њихове адресе црни дани заобилазе. Поставили су штит који је немогуће пробити. У колоне имовинских картона политичара тешко стају цифре које се односе на штедњу. Како су кренули ускоро ће те колоне морати да се проширују. То је оно што је пријављено. А, за колико тек није поднесен извјештај? Вјероватно и за више од износа који је пријављен.

Са друге стране, они обични радници тешко са просјечном платом на домаћем тржишту могу уопште да преживе. И најављени раст примања неће поправити њихову финансијску слику. Шта је у данашње вријеме и плата од 2.000 марака за коју је најављено да би могла бити као просјечна на домаћем тржишту?! Ништа, али баш ништа у овом кризном времену. Свако повећање плате прелије се на поскупљење које је на домаћем тржишту изгледа постало тренд. Цијене расту на дневном нивоу свега и свачега.

Људи се морају задужити да би преживјели. О штедњи и не размишљају. Како? Којом рачуницом? Ни најбољи економисти за тај успјех не знају одредити формулу. Једноставно то математичко рјешење не постоји. Још није откривено. Рјешење би могли да понуде поменути, али већина грађана може наслутити како се долази до штедње на рачунима од десетине па и стотине хиљада марака. Немогуће је да сви имамо ту црту за те послове, како оне у законским оквирима, тако и изван њих.

Јаз између оних који преживљавају и оних који профитирају у овој земљи постаје све дубљи и очигледнији. Док се обичан народ бори са математиком преживљавања од првог до првог, функционерске елите и њихови подобници из године у годину настављају да шире колоне у својим имовинским картонима. Штедња је у овој земљи резервисана само за оне које свакодневно гледамо на вијестима и који доносе одлуке у вези са онима којима свако најављено повећање плате поједе инфлација. Црни дани да не могу бити црњи за већину су већ увелико стигли, док за оне у фотељама сунце, изгледа, никада неће престати да сија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.