Преваранти
Еуфорија коју на Западу одувијек доноси посљедњи петак у новембру, познатији као "црни петак" посљедњих неколико година све више дрма и Српску. Иако су наводна снижења у домаћим радњама далеко од оних на Западу, посљедњи петак у овом мјесецу жељно ишчекују многи шопингхоличари.
И не само они. Тај дан идеална је прилика и за бројне преваранте који на интернету вребају жртве.
Док купци непромишљено хрле за попустима и жељеним артиклима, ни не слуте да се иза понуда које предобро звуче крију преваранти који само чекају жртву која ће насјести и којој ће у секунди испразнити новчаник или опустошити банковну картицу.
Заправо, нису преваре само онлајн. Нажалост, многи трговци и те како калкулишу са цијенама и то је сад већ јавна тајна да се прије "црног петка" дигну цијене појединих производа па онда на тај дан наводно снизе, а у ствари робу продају по цијенама какве су биле прије тог напрасног поскупљења. Чак и тамо гдје заиста има неког попуста, то је свега неких 20 или 30 одсто, што је занемариво у погледу на попусте у свијету, који премашују и 70 процената.
Али народ ко народ, само да је хљеба и игара. Људи на овим просторима генерално сматрају да је све што долази са Запада врх, топ, ин... па тако и фамозни "црни петак". Ко не обиђе тога дана све радње у граду или бар највеће тржне центре није у тренду уопште.
Да не причамо о томе да, посебно припаднице љепшег пола, по читаву ноћ дежурају на телефонима пратећи популарне странице са којих наручују гардеробу да би уловиле жељени комад по тобоже сниженој цијени. И све О. К., ко воли нек изволи.
Само треба повести рачуна да почесто није све онако како изгледа. Преваранти иду тако далеко да праве копије познатих сајтова и апликације које изгледају као оригинали па купци тешко могу да их "провале".
Лоша информатичка писменост становника на овим просторима и те како иде на руку хакерима па није случајно да свјетски сајбер преваранти циљају управо грађане Балкана. Видљиво је то на примјеру превара које круже како и-мејловима тако и у коментарима на друштвеним мрежама, гдје наводни рођаци са ко зна којег континента траже личне податке да би нам оставили силно богатство. Иако такав вид превара кружи интернетом дуже од деценије, немали број грађана и сада насједа.
Због свега тога много је боље пазарити робу код провјерених купаца, па чак издвојити и коју марку више, зато што оно што на интернету дјелује баш баш јефтино, потковано нашим незнањем, могли бисмо прескупо платити. Или, ко баш воли да шопингује онлајн, требало би да пажљиво чита и да се клони сумњивих сајтова и апликација које нуде мед и млијеко за џаба.
--
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
