Права страна историје

Прошле су од те ситуације већ четири године. Неколико седмица након почетка рата у Украјини или, како то сви у Москви, а понеки и у остатку Европе, нарочито на Балкану зову, Специјалне војне операције, аутора ових редова назвао је колега из другог медија са намјером да му постави пар питања у вези са текстом на којем ради. А текст се тицао начина извјештавања медија у БиХ у вези са ратом на истоку Европе.

Кроз постављена питања провејавале су оптужбе да "Глас Српске" извјештавањем о том сукобу на одређен начин фаворизује руску страну. На контрапитање ко је то утврдио, на који начин и какве доказе има, одговор је био "платформа раскринкавање тачка ба" уз додатак - објавили сте колумну руског амбасадора уочи 9. маја, Дана побједе, у којој су изнесене прилично негативне тезе, како о Украјини, тако и остатку Европе који је у овом рату уз Кијев.

А у том грму лежи зец, одговорио је ефектно и виспрено, аутор ових редова. "Раскринкавање тачка ба" нас је, дакле раскринкало. Читаоци, бар понеко од њих, сјећају се да је та платформа задужена за такозвани фактчекинг грдне муке задавала медијима, понајвише у Српској, "утврђујући" наводно погрешне информације у њиховим текстовима што је за посљедицу имало тужакање Фејсбуку који би на основу те работе смањивао видљивост подијељеног садржаја што је, пак, директно утицали на читаност, кликове, а тиме и на економску рачуницу и исплативост. Проблем је, међутим, био у томе што се "Раскринкавање тачка ба" у свом фактчекингу водило политичким, а не журналистичким принципима, све радећи изузетно површно, за шта има исувише много примјера да би их сада набрајали у овој краткој форми.

"Ако то тврде стручњаци из Раскринкавања, нема сумње да је тачно, они знају на чему Земља стоји", још је један дио одговора колеги, изузетно саркастично интониран.

Благе везе са реалношћу та тврдња, дакле, није имала. А што се тиче колумне руског амбасадора, пракса нашег листа да тим поводом објављујемо његов ауторски текст траје готово двије деценије, на шта сукоб у Украјини не може да утиче на било који начин, без обзира што је тих дана пола Европе "кенсловало" све што има везе са Русима и Русијом.

Јер, има ли шта логичније од тога да на Дан побједе објавите ауторски текст или интервју са неким руским званичником, представником земље најзаслужније за побједу над највећим злом 20. вијека? Нема. Можете нас "раскринкавати" колико год хоћете, али радићете ћорав посао.

Четири године послије рат у Украјини, нажалост, још траје, иако привлачи много мање пажње него те 2022. године, осим ако нисте обожавалац емисије "Аргументи" на "Хепи" телевизији. Иако се стање на фронту мијења из дана у дан, наративи који су били на снази прије четири љета су непромјењиви. Либерална Европа и даље Путина назива Хитлером, а Русију "новим рајхом" ширећи тако у јавни простор класичне историјске фалсификате против којих се ваља борити на сваки допуштен начин.

А кад смо већ код непромјењивости наратива, важно је указати и на сљедећу тезу.

Руси су, а и Срби заједно са њима, у првој половини четрдесетих прошлог вијека били на правој страни историје. И данас су. Или и данас смо. Ко то негира или је неук или злонамјеран. А вјероватно и једно и друго.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.