Поуке из Будимпеште

Жарко Марковић 14.04.2026 06:14

Фото: Глас Српске

Изборе у Мађарској пратиле су све кључне свјетске велесиле, али и мање државе попут Републике Српске и Србије. Не без разлога.

Виктор Орбан се посљедњих неколико година позиционирао као најважнији руски савезник у Европској унији, а однедавно и као први "сарадник" Доналда Трампа у том савезу. Истовремено, Орбан је био снажан глас Срба у Европи, многи наши политичари ће рећи и искрен пријатељ, ако пријатељства у политици уопште има, али то је тренутно мање битно.

Данас и јуче нема ко се није изјаснио о резултатима мађарских избора и сви се понашају како баш они најбоље знају какве посљедице ће оставити побједа Петера Мађара и његове странке. Није то била било каква побједа, то је била апсолутна доминација најјаче, до недјеље, опозиционе странке која је Орбану нанијела пораз од којег ће опоравак бити болан и тежак ако га уопште буде.

Није, међутим, све тако једноставно као што на први поглед изгледа. Они са стране који славе побједу Тисе тврдећи да се "Мађарска сада ослобађа од Путинових и Трампових окова" таквим наводима практично тјерају воду на свој млин и резултате гласања користе за унутрашње политичке потребе. Истовремено, не воде рачуна у каквом процјепу ће се наћи исти тај Мађар, разапет између отворене подршке Брисела са једне стране и властитих грађана са друге. Грађана, који и поред окретања леђа Орбану, не подржавају у потпуности оно што је ЕУ ултимативно тражила од Орбана, нарочито ствари које се тичу рата у Украјини, набавке енергената и слично. Мигранти су тек посебна прича.

Мађарска ће са новом влашћу бити пред озбиљном дилемом – да ли и даље да буде озбиљан играч на геополитичкој сцени гдје ју је позиционирао Орбан или ће се утопити у сивило европског просјека и бити сведена у раван Летоније или неке друге мање битне чланице ЕУ.
Надасве су занимљиви коментари политичара из српског корпуса, нарочито опозиционог, како у Србији, тако и у Српској. У Београду такви тврде да је ово јасан знак пада Александра Вучића идући чак толико далеко да говоре да више није питање да ли ће, већ када ће се то догодити. Међутим, Србија има довољно својих проблема, али и политичких законитости, исувише компликованих да би се њима бавили на тако прост начин.

Када је Република Српска у питању, политичка кратковидост у опозицији одавно је постала константа па се коментари и изјаве углавном своде на покушаје нервирања Милорада Додика који је отворено признао да му је жао због пораза Орбана. С друге стране, политичка ситуација у Мађарској и Српској по мало чему је данас упоредива па да се пораз Орбана може доводити у везу са Додиковим крајем. Кључна разлика је у томе ко је и како срушио Орбана и да ли такав неко постоји у Српској.

И отуда слиједи кључно питање – постоји ли у Српској политичка снага која је настала из странке која неприкосновено влада већ двије деценије која пријети да је сруши као што је Петер Мађар, до прије двије-три године члан Орбановог Фидеса, то урадио у Мађарској. Орбана је срушио тип који је изнутра знао све аномалије функционисања система власти, а о томе како да га сруши практично је учио од најбољег и најискуснијег.

Паралелу са том ситуацијом у Српској је практично немогуће повући ако имате имало знања о овдашњим политичким кретањима. Али, важно је да се лупета, јер јавни простор, а нарочито друштвене мреже све могу да истрпе. И тако унедоглед.