Паметан избор

"У животу је довољно бити паметан само два пута: кад бирате будуће занимање и брачног друга. Ко оба пута промаши, мора бити паметан цијелога живота".

Чувене су то реченице Душка Радовића којих се ваља присјетити и овог прољећа јер су генерације малих и великих матураната у Српској поново на важној животној раскрсници.

Април, мај и јун посвећени су избору будућег занимања, али одлуку о жељеном факултету или средњој школи никако не би требало донијети мјесец, два прије уписа будући да се ради о избору професије којом ће се човјек бавити четрдесетак година.

Људи у просјеку двије трећине свог живота проведу радећи, најпродуктивније сате и године живота потроше на радном мјесту, гдје неријетко са колегама проведу више времена него са властитом дјецом. 

Овако угрубо наведене чињенице звуче помало застрашујуће, али су и подсјетник колико је избор будућег занимања битан. 

Међутим, питање свих питања је како бирати паметно и како младалачке жеље уклопити са потребама тржишта рада, али и подугачким списковима занимања људи који годинама чекају на бироу.

Ту је и притисак родитеља, сан о великој заради и успјешној каријери, али и збуњујуће поруке образовних установа јер свака тврди да је најбоља и најквалитетнија, да кадрови које школују имају блиставу будућности.

Када се томе дода утицај друштвених мрежа на којима инфлуенсери само путују, лудују, носе маркирану гардеробу и по цијеле дане се снимају и сликају, млади људи се само удаљавају од квалитетног избора занимања. Надаље, море незадовољних радника који депресивно обављају погрешно одабране послове, прибјегавају преквалификацији, пакују кофере и бјеже преко "гране", ученике завршних разреда основних и средњих школа ових седмица још више стављају на муке.

За једног незрелог деветнаестогодишњака којем су у глави само провод, новац и моћ, избор будућег занимања далеко је тежи него што се може замислити.

Зато ову важну одлуку млади никако не би требало да доносе самостално, поготово не на начин да насумично упере прст у једно занимање и кажу: "Ово је мој будући посао". Савјет старијих или водичи стручњака који се баве професионалним усмјерењем од немјерљивог су значаја.

Приликом избора будућег занимања, поред жеља и афинитета, врло је важно бити реалан јер нема баш пуно посла за политикологе, психологе, археологе, глумце, библиотекаре, учитеље италијанског језика па и новинаре.

Тржишту требају инжењери, машински, елктро, пољопривредни, шумарски... То су занимања која гарантују добру зараду, дипломе са којима се из амфитеатра иде право на посао. Градиво које претходи стицању инжењерског знања није лако, али без муке нема ни науке. Боље засукати рукаве него се кајати натенане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.