Одлуке

Република Српска је, одлуком иза које је стала већина посланика у Народној скупштини, заказала нови референдум. Познат датум, познато и питање које ће се наћи на листићу, а унапријед се зна доста тога. Од тога ко ће оспоравати и овај републички потез и какви ће све потези бити повучени, јер ово је БиХ.

Путем референдума се, каже теорија, грађани изјашњавају да ли су за или против неког закона, акта, политичке или друге одлуке које су већ донесене или се њихово доношење планира. 

Референдум је нормална појава у нормалним, развијеним и демократским земљама свијета и представља својеврсни савјет грађана елитама како треба да се понашају, а на њима је опет одлука како ће даље на политичком путу који су изабрали. 

Република Српска је готово од почетка примјене Дејтонског споразума који је донио мир "заробљена" у БиХ. У старту је имала далеко више права и била више оно што њени становници и желе, али још се, како кажу, тинта није ни осушила на мировном споразуму, а већ је кренуло шарање и дописивање. 

БиХ је, одлукама појединих домаћих званичника, уз овај или онај разлог и уз покоји изговор, те демонстрацијом силе високих представника и свјетских мешетара, из дана у дан постала све оно што није било на дејтонском папиру. 

Постала је творевина која гуши верификована права Републике Српске, али и свега што не носи префикс бошњачки. Задовољни нису ни Бошњаци, јер Српска и даље постоји у БиХ коју превише својатају. 

Све те домаће подвале, уз страна мијешања која су прешле границе, што није забиљежено нигдје на планети у модерно вријеме, увела су цијелу земљу у једну  фазу одлука. Једни их виде као једини могући излаз, други као нужно зло, трећи као спасавање сопствене коже, тамо неки четврти, пети, шести као кршење Устава због чега опет у помоћ призивају странце, неког Шмита.

Као да није направио штете као мало ко до сада. 

Републички врх је поново одлучио да пита народ шта мисли о свему. Прошли пут је у питању био 9. јануар, а овај пут је одлучено да се бирачи изјасне о одлукама Кристијана Шмита, Суда БиХ и Централне изборне комисије БиХ којима је одузет мандат човјеку којег је народ изабрао за предсједника Републике. 

Који, између осталог, према републичком Уставу, потписује указе након што законе усвоји Народна скупштина и којег, опет према уставним одредбама, прије истека мандата с позиције може "скинути" само народ. Којем је суђено по закону који је наметнуо њемачки држављанин Шмит којег за високог представника не признаје Српска, јер није изабран у складу са процедурама у Савјету безбједности УН, а уз њега нису, између осталих, ни Русија и Кина - двије од пет сталних чланица те кровне међународне организације. 

Српска живи вријеме битних одлука. Сваки потез мора бити промишљен и без грешке, јер је у питању ИНСТИТУЦИЈА ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.