О свијету руске дипломатије

Данас, 10. фебруара, Русија обиљежава Дан дипломатског радника. Темељ празника треба да се посебно разјасни јер у њему се комбинују и 10. фебруар 1549. године када је цар Иван Грозни успоставио први изасланички ресор, и 1802. година када је основано Министарство иностраних послова Русије, поводом чије двjестогодишњице 2002. године је 10. фебруар проглашен у Указу предсједника Русије Владимира Путина као Дан дипломатског радника.

Свима је познато да наша дипломатија броји скоро исто толико година колико и сама руска држава почев још од односа са Византијом. Русија већ вијековима активно учествује у обликовању међународних односа Европе и цијелог свијета.

Година 2025. је богата свечаним јубилејима – у јуну и октобру прослављамо 80. годишњицу Организације уједињених нација, чије основе су биле усаглашене на чувеној Јалтској конференцији 4. фебруара 1945. године. Русија у саставу Совјетског Савеза узела је најактивније учешће у формирању новог свјетског поретка ради спречавања нацистичког зла и новог рата. Читав тај процес био је омогућен захваљујући нашој заједничкој побједи над фашизмом у којoj је Совјетски Савез дао кључни допринос жртвујући 27 милиона живота. Тај велики датум заједно ћемо прославити 9. маја ове године на Црвеном тргу, али и овдје у Републици Српској те у Босни и Херцеговини.

Важна улога

Руски правници одиграли су важну улогу у стварању Повеље УН, која је први пут у свјетској историји прогласила суверену једнакост држава, право народа на самоопредјељење као и начело немјешања у унутрашње ствари независних држава. Ова начела су била иницијативно остварена од стране Совјетског Савеза у чувеној Декларацији УН о пружању независности колонијалним земљама и народима 1960. године, која је помогла стицању независности за 80 бивших колонија са 750 милиона становника те утврђена у Декларацији о принципима међународног права 1970. године, која сада обиљежава 55 година постојања.

Сви ови узајамно повезани документи постали су темељ постратног свјетског поретка који је сада витално угрожен од стране западних земља. Ове државе су наставиле агресивно неоколонијалистичко понашање под параваном своје измишљене историјске изузетности. Стварањем НАТО савеза и његовим војним мијешањем у унутрашње ствари држава, инструментализацијом ОЕБС-а, Савјета Европе, више структура и агенција УН као и Међународног кривичног суда западњаци су ставили себе изнад међународног права те почели да руше глобални систем безбједности.

Русија даје дипломатске одговоре на такве једностране акције. Прије неколико година покренули смо Групу пријатеља за заштиту Повеље УН, која броји 19 учесника и има за циљ повратак УН својим истинским начелима. У фебруару 2024. године на платформи наше водеће странке Јединствена Русија организовали смо покрет "За слободу нација", којем се придружило више од 50 земаља свијета, као и руководство Републике Српске, док смо 17-18. јуна у Владивостоку успоставили координациону радну групу овог покрета. Укупним напорима усвојили смо у децембру нову резолуцију Генералне скупштине УН "О елиминисању колонијализма у свим његовим облицима и појавама".

Наши поуздани савезници у овоме процесу – Глобални Југ и Глобални Исток – су главне жртве западног колонијализма, одакле је само од 1960. до 2018. године Запад испумпао сировину у износу 62 трилиона долара. Само у Африци поробљено је 12 милиона људи. САД су на стотине пута уводиле рестрикције и мијешале се у независне изборе од чега је само америчка влада у другим државама мијењала власт 80 пута.

Праведнији поредак

Заједно са Глобалним Југом и Истоком основали смо БРИКС, који јесте платформа створена на основу једнакоправности и поштовања заједничких интереса без блоковске солидарности те ексклузивних институција и служи као темељ новог праведнијег и ефикаснијег свјетског поретка. Управо прошле године наша земља је предсједавала те 22-24. октобра у Казању и организовала први проширени самит БРИКС-а уз учешће 35 земаља и шест међународних организација. У оквиру предсједавања покренули смо више нових иницијатива, од сарадње по питању прекограничних плаћања до конгреса младих научника и реформисања свјетског система здравства. Драго нам је да је предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствовао том историјском догађају док је спортска делегација РС узела учешће у првим спортским играма БРИКС-а.

Сада БРИКС броји не само 10 сталних чланица него и државе-партнере. Од 1. јануара 2025. године Индонезија је постала чланица БРИКС-а, док су се Бјелорусија, Боливија, Казахстан, Куба, Малезија, Тајланд, Уганда те Узбекистан придружиле као државе-партнери.

Као други важни корак предсједник Владимир Путин у јуну прошле године је иницирао разматрање новог концепта Евроазијске безбједности који смо конкретизовали 24. октобра 2024. године у заједничкој изјави лидера Заједнице независних држава о принципима заједничке сигурности те покренули механизам минских конференција о безбједности. Суштина овог концепта је позив за јединствену и недјељиву безбједност у Евроазији на основу пријатељских споразума без наметнутих модела и војних блокова. Радимо на стварању Евроазијске хартије разноликости и мултиполарности у 21. вијеку.

С циљем даљег унапређења ових дипломатских достигнућа Русија активно ради у више дипломатских формата – Шангајској организацији за сарадњу, Организацији уговора о колективној безбједности, Групи стратешке визије "Русија-Исламски свијет", Форуму партнерства Русија-Африка, формату Русија-АСЕАН, као и многим другим. Дана 1. јануара 2025. напунила је 10 година постојања Евроазијска економска унија (ЕАЕУ), која јесте један од успјешних пројеката. Укупан БДП земаља чланица ЕАЕУ је порастао за 4,2 одсто од јануара до септембра 2024. године, док је незапосленост, према подацима од октобра 2024. године, смањена за 17,2 одсто.

Тренутно Русија наставља да проширује своје дипломатске контакте, одржавајући односе са 190 држава свијета. Прошле године су отворена наша дипломатска представништва у Буркини Фасо, Екваторијалној Гвинеји, Нигеру те Сијера Леонеу, а успостављена је и нова амбасада у Јужном Судану. У јуну 2024. године свечано је отворена канцеларија Амбасаде Русије у БиХ у Бањалуци. Склопили смо уговоре о реципроцитетном отварању руских центара за културу и науку у 17 земаља. Нажалост, сличан приједлог споразума поднесен Савјету министара БиХ чека одговор већ четири године. 

Свакако важан датум за Босну и Херцеговину јесте 30. годишњица Општег оквирног споразума за мир, више познатог као Дејтонски споразум, чији је Руска Федерација један од гараната. Нажалост, посљедњих година свједочимо изузетно агресивној дјелатности низа западних земаља на ревизији Дејтона. Њихова арогантност приликом наметања, искључиво вољом нелегитимног високог представника који није одобрен у Савјету Безбједности УН, представља најсликовитији примјер неоколонијализма. У овом контексту треба да спомињемо и све незаконите интервенције Кристијана Шмита у унутрашње ствари Босне и Херцеговине.

Сматрамо да даљи развој БиХ као суверене државе је могућ само на основу договора и компромиса без наметања туђих вјештачких рјешења уз поштовање једнакоправности и консензуса три конститутивна народа и два ентитета, као и одржавање равнотеже њихових интереса. А главни предуслов за то јесте дијалог заснован на узајамном уважавању чему је Руска Федерација спремна да помогне уз све механизме и традиције наше дипломатије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.