Њива прије трактора

Не траже пољопривредници тек онако више новца за производњу, а мање за куповину механизације. Само се воде једноставном рачуницом и не желе стално да буду у минусу. Њихова тренутна логика, баш у вријеме кад се актуелизују преговори око новог аграрног буџета, је сљедећа, ако нема производње, онда нема ни потребе за трактором.

И нису фармери у овој причи претјерано искључиви, нити желе да пред властодршце простру тепих условљавања. Само Влади, уз предложене нове мјере, спочитавају шта је, по њиховом мишљењу, до сада лоше урађено.

Повећати премије и директну подршку производњи, а озбиљније улагати у наводњавање и противградну заштиту. То су на топ-листи захтјева прва три. Као оправдање за овакав евентуални заокрет у будућем правилнику, пољопривредници поручују: "Није највећи проблем како да засијемо, него како да сачувамо оно што је засијано."

Као примјер можемо да узмемо пшеницу. Уложите новац у сјеме, ђубриво, гориво и заштиту, одрадите све како треба, а онда вам дође суша и принос подбаци. Уз све наведено, цијена често не прати трошкове. Онда се поставља сасвим логично питање, исплати ли се овако радити довијека и који је смисао одласка у минус на крају сваке године.

Зато и траже да се неке од досадашњих мјера преиспитају и прилагоде стварним потребама фармера у Српској. На руку им иде и то што се у земљама региона све више говори о већој директној подршци производњи, заштити од климатских ризика и сигурнијем приходу произвођача.

Не споре да је механизација важна, чак ни то да нема баш сваки фармер добар трактор или комбајн, али ниједна машина не може да ријеши сушу, град, али ни ниску откупну цијену.

Ваљда кад сви заједно подвучемо црту можемо да се сложимо да никоме није циљ да има више трактора на имању, или у селу. Циљ је да имамо више хране, више засијаних њива и пољопривредника који могу да живе од свог рада.

Јер, ако произвођач сваке године сабира трошкове, а на крају му остаје губитак, ни најбоља механизација неће га задржати на њиви. Држава зато не би требало само да помаже пољопривреднику да производи, већ и да му створи услове да од те производње може да живи. У супротном, празне њиве и све мањи број људи који желе да се баве пољопривредом биће много скупљи од било које субвенције. А трактор је, ипак, само средство за рад, прави резултат је пуна њива и сигуран приход за онога ко је обрађује.

Зато би и аграрна политика требало да се мјери не бројем купљених машина, већ бројем одрживих газдинстава и хектара који остају у производњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.