Постизборни путеви и странпутице

Уклањање Милорада Додика са јавних функција у режији Кристијана Шмита и Сене Узуновић испоставиће се као најтежи политички аутогол у историји ове земље.

Био је то потез који се његовим креаторима вратио као бумеранг у виду скенираних резултата недјељних избора, али ни ту очигледно није крај. Има још простора за класичан нокаут који би требало да се догоди чим "рукавице" навуку чланице Предсједништва БиХ. У међувремену су промијењене и геополитичке околности. Додик је један од ријетких који је те промјене на вријеме препознао и повукао низ ризичних потеза који су се вишеструко исплатили.

Без њега на гласачком листићу СНСД је морао да изведе брзу трансформацију странке из класичне лидерске у екипну, тимску. Кампања је то јасно показала. Иако је лидер партије лебдио над свим кандидатима на свим плакатима и у спотовима, нагласак је ипак био на тимској игри, што су често понављали и поједини кандидати и што је било видљиво и из оног невизуелног дијела кампање. И то је још један разлог што СНСД може да рачуна на доминацију и у наредним годинама. Све процјене да ће уклањањем једне личности доћи до потпуног суноврата цијеле организације показале су се као паушалне, неутемељене, површне. А износили су их они који не осјећају никакву одговорност за изговорено, који су спремни да лупетају путем свих доступних канала. СНСД побјеђује и са Додиком и без њега у игри, а проблем оних других је што то не знају или не желе да схвате.

2:1

У наредне четири године СНСД ће контролисати све битне процесе у Српској и на нивоу БиХ. У Сарајеву сада још конкретније него у претходне четири па и осам година. Фамозни омјер 2:1 у Предсједништву сада је претегао на другу страну, први пут у историји. Комплетирање Дома народа са четири делегата из владајуће структуре, уз очекивану сарадњу са ХДЗ-ом и вјероватно СДА у Савјету министара отвара сасвим нове перспективе. Једна од њих тиче се спољне политике. У предстојећем периоду кључна мјеста у дипломатији која су годинама била узурпирана ситносопственичком чаршијском политиком требало би да припадну Србима. То подразумијева и амбасадорска мјеста у Вашингтону и Њујорку. Вријеме је и да министар спољних послова коначно буде из српског народа. Истовремено ће бити обустављено и отимање хрватских позиција у дипломатској мрежи. Ако се на све то додају већ постојећи канали које је Бањалука успоставила мимо узурпиране "државне" мреже јасно је зашто у Сарајеву наричу још од првих сати након затварања биралишта. И нема никакве сумње да ће у периоду који слиједи ојачати гласови о потреби формирања "државне власти" без СНСД-а како би била "спасена држава". Математика, међутим, нарочито она у Дому народа, понекад зна да буде изузетно брутална по заговорнике таквих тежњи.

ИМА МНОГО ПОСЛА

На унутрашњем плану СНСД сада, тимском игром приказаном у кампањи, може да направи озбиљне помаке у свим областима. Потребна је, никаква то мудрост није закључити, добра воља, некомпромитовани и неискварени кадрови и мало више одлучности. А простора за напредак има. О инвестиционом циклусу од седам милијарди марака се прича мјесецима, али он и даље дјелује као имагинација, како због тога што није добро искомунициран, тако и због чињенице да је све још у повоју.

Флоскуле о поправљању привредног амбијента не вриједи понављати, али неке друге области вапе за обновом. Образовни систем, прије свега, од предшколског до универзитетског, стоји на темељима сазданим још у комунистичком периоду. Демографска обнова која је прије неколико година помпезно најављена свела се на спорадичне позитивне "инциденте". Конкретне мјере стопирале би исељавање, промијениле укупну климу. На локалном нивоу простора за напредак је такође исувише, толико много да се озбиљно мора размишљати о територијалној реорганизацији у појединим срединама. Нема више никакве потребе да се јавна предузећа третирају као партијски плијен, већ да постану оно што у начелу и јесу - стратешки стубови државе. За све то су, опет ваља рећи, потребни способни и партијским уцјенама неоптерећени људи.

Културу ваља препустити "културњацима", потпуно елиминишући политичке окове осим у сегменту повећања буџета за ту област на свим нивоима. Ако већ, бар још неко вријеме не можемо формално-правно да будемо једно са Србијом и Црном Гором, културом се можемо потпуно сјединити са нашим сународницима у обје те државе, јасном и прецизном стратегијом, ослобођеном дневне политике и ситних интереса.

Колико год парадоксално звучало, имајући у виду да СНСД влада Републиком већ двије деценије, ова побједа може да буде сасвим нова прилика, нови замајац. Свакако, лакше је то рећи него урадити, али није згорег да остане записано.

СВИЈЕТ (НЕ) ВОЛИ ПОБЈЕДНИКЕ

Наруку наведеним опцијама иде и колапс опозиционе стране на недјељним изборима. Иако је из сваког пораза могуће извући и неки позитиван тренд, све слути да је то у конкретном случају ћорав посао.

Покрет "Сигурна Српска" очекивано се профилисао у другу по снази политичку организацију у држави. И то је сигурно. Само то. Све друго је проблематично, превасходно резултат у Бањалуци. У односу на претходних шест година Драшко Станивуковић је у граду, на чијем је челу, овај пут против себе имао организацију СНСД-а битно другачију него раније. Бањалучки СНСД се окренуо својеврсној урбанизацији елиминишући факторе шатора, печених волова и крајишких вечери у другу приватну партију (која је доживјела дебакл), окренувши се "градској екипи" и готово свакој улици појединачно. Рецепт је то који је исти тај Станивуковић раније примјењивао улазећи људима у дворишта све док се није потпуно окренуо поплочавању шеталишта и градњи споменика. Кампања ПСС-а била је у аудио-визуелном смислу највидљивија, али борба за гласове није само шоу-програм уз звуке оног глупавог пјесмуљка групе "Колонија". Свијет, изгледа, не воли побједнике. СНСД је, већ је наведено, наступао као тим док је ПСС ишао супротним смјером потпуном персонализацијом кампање, чији је симбол био слоган "премијер". Станивуковић неће бити премијер, а велики знак питања је над опцијом да након октобра 2028. буде и градоначелник. Укратко, добио је опомену. СНСД зна како да успјешно одговори на опомене, Станивуковић је сада на првом тесту тог типа у наговјештавајућој блиставој политичкој каријери.

ПОКАЗАЋЕ АНАЛИЗЕ

СДС је наставио путем којим се "неђе иде" направивши још један корак ка маргинализацији и сопственој пропасти. За пораз је очигледно крив тек једини градоначелник којег имају Љубиша Петровић, којем је јуче додијељен црвени картон. Сви други су се, ваљда, добро показали. Шта се тачно збило показаће анализе. Анализе које трају 20 година. Узалудно трошење папира.

Небојша Вукановић је за натегнути прелазак цензуса оптужио - народ. Кад се посвађаш са свима увијек је, јелте, крив народ, нимало ти лично. Силом прилика мораће у илегалу, као и Јелена Тривић, која је уз Владу Ђајића у најгорем омјеру уложеног и оствареног. Срећом по њих, остварени су у властитим професијама. За разлику од Вукановића.

Остатак владајуће коалиције преживио је и ове изборе. Што се ДНС-а тиче, ни када је освојио 100.000 гласова и 12 мандата у НСРС није било јасно ко гласа за ту странку. Тек сада је нејасно ко их је изгурао на четврто мјесто. Социјалисти, и једни и други, и даље имају чврсту базу довољну за цензус, а и Уједињена Српска је остала стабилна упркос бесмисленом експерименту са вјештачком интелигенцијом.

Јако је важно за будућност односа у овој земљи то што је "тројка" у ФБиХ пометена истим оним багером којим су покушали да уклоне Додика. Зукан Хелез, Рамо Исак и Дино Конаковић не би требало да се више питају за било шта у овој земљи наредне четири године, а надати се и заувијек. Политички дилетантизам у најгорем облику уз тешке националистичке испаде под плаштом грађанског тежи је за сварити од класичног екстремизма у СДА. Са СДА човјек бар зна на чему је у старту.

Жељко Комшић је властити дебакл објаснио ријечима да је очигледно да становници БиХ нису више за "грађанску државу". Биће да су ипак провалили да он први није за такву државу, већ да је истурени огранак пробошњачке тврде политике. Проблем је што им је (бирачима) за схватање тога било потребно 20 година.

На крају, потребно је коју лијепу ријеч рећи и о Централној изборној комисији. Сви смо помало јахали по њима због тромости у претходним изборним циклусима и преласка на модерне технологије од којих нису зазирали само они који су ове изборе изгубили. Објава резултата у 20.00 била је шок за све нас који смо их понекад чекали и до пола три ујутро. Данас нам на успјешно спроведеном изборном дану честита цијели регион. Оправдано.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.