Чекајући преглед

"Зовите 2. новембра. Сви термини су попуњени код докторице. Други доктор нам још није доставио термине. Ако достави, зваћемо вас. За сада нема ко да прегледа ваше дијете." То су реченице са којима се, нажалост, суочавају родитељи који покушавају за дијете заказати специјалистички преглед у амбулантама Клинике за дјечије болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске (УКЦ).

Борба појединих родитеља у Српској да добију само термин за преглед дјеце на УКЦ-у траје већ мјесецима. Ако којим случајем закасните да позовете тачно у сат и датум који вам је претходни мјесец речен, добићете ону хладну реченицу са друге стране телефонске жице: "Термини су попуњени, зовите за мјесец. Ми вам не можемо помоћи." Може ли горе? Дефинитивно не.

Здравствени систем Републике Српске, који финансирају грађани који моле за прегледе и стрепе за здравље своје дјеце, заказао је тамо гдје би требало да буде најбржи и најхуманији, у дјечијим специјалистичким амбулантама. Како? Зашто? Због чега? Да ли је могуће? Милион питања код родитеља, а ниједног одговора од оних којима су свакодневно, а посебно претходних мјесец дана, била пуна уста малишана, како је здравствени систем Српске стабилан, како имамо одличан кадар, како се улаже у сваки ћошак дома здравља или болнице у Републици Српској, како дјецу бесплатно лијече... Како да не!? Њиховим представама и уиграној матрици нема краја. Они су заузети собом и прикупљањем гласова за себе и своју странку, а јавни здравствени систем наставља да тоне. Дотакао је дефинитивно само дно. Нема му даље.

Због таквог њиховог бахаћења и безобразлука, родитељима ништа друго не преостаје него да додатно новац издвајају за преглед малишана у приватним здравственим установама. Код истих оних доктора код којих су термини на УКЦ-у разграбљени у рекордном року. Толико о бесплатној медицинској бризи за најмлађе. Због чега онда грађани плаћају здравствено осигурање? За шта служи? Колико сваки радник Републике Српске годишње издвоји само за здравствени сектор, а имамо их око 290.000?!

Здравственом систему Републике Српске хитно је потребно детаљно поспремање. Јер ако то не урадимо сада, и дјеца наше дјеце чекаће на преглед мјесецима у јавним здравственим установама. Ако управа УКЦ-а и ресорно министарство здравља нису у стању да за најмлађе и најрањивије обезбиједе основну здравствену заштиту на вријеме, онда се отворено мора поставити питање: Шта је уопште њихов посао? Да ли је циљ да се родитељи, доведени до лудила и очаја, сурово гурају у руке приватних клиника и астрономских рачуна да би дјеци обезбиједили оно што им по закону и Уставу припада? Дјечије болести не чекају "први у мјесецу", нити здравље најмлађих смије да буде жртва лоше организације и неспособног менаџмента.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.