Народни новац
Институције на нивоу БиХ за шест мјесеци ове године на бруто плате запослених потрошиле су 23 милиона КМ више него и истом периоду лани.
У главама грађана који једва склапају крај с крајем и преко чијих леђа се финансирају институције утрошен и милион марака више је много, а камоли вртоглава 23 милиона. Оволики раст трошкова за плате радника није ништа друго до вријеђање интелигенције сваког иоле разумног човјека и то из више разлога. Први и основни је да БиХ немилице троши народни новац. То се показало безброј пута, а и те како је видљиво и на овом примјеру исплате плата радницима.
Од јануара до јуна ове године на плате 21.122 радника који су запослени у институцијама на нивоу БиХ утрошена су око 383 милиона КМ. Дио тог новца кроз порезе и доприносе враћен је у касе ентитета, док је 224 милиона отишло на нето плате и накнаде запослених.
Да ствар буде гора до раста трошкова за плате дошло је упркос чињеници да су институције имале око 1.350 мање запослених у односу на исти период прошле године. Анализа трошкова и броја запослених показала је да су само четири институције прекорачиле предвиђени број службеника, док су неке имале и мање радника него што је предвиђено.
Ако се узме у обзир да већина грађана запослене у јавним институцијама посматра као ухљебе и полтроне који олако зарађују своје плате, онда силни потрошени милиони нису ништа друго него бачене народне паре. Спискан новац јер исти тај народ нема претјерано велике користи од кадра на државним јаслама. Поготово што међу тих двадесетак хиљада радника има и оних који плату примају а да уопште и не долазе на посао. Међу њима су и запослени који, да их питате, не би знали одговорити шта су им задужења и радне обавезе. У нашим институцијама има радника колико ти душа жели, а који осам радних сати потроше на испијање кафе, шеткање по ходницима и канцеларијама, људи који су такву привилегију, да не кажем работу заслужили искључиво јер посједују чланску карту парије. Мало је радних мјеста у јавним институцијама за које су неопходни знање, способности и специфичне компетенције.
Траљавости и немарности власти БиХ према сопственом народу не назире се крај. Нит мање земље, нит већег расипништва и за то мало што посједујемо. Новац пореских обвезника дијели се и шаком и капом, по крилатици: "Има се, може се". А није да се има, него је у питању то друго. Може им се да буду бахати колико хоће и докле хоће, јер овај народ никако да се дозове памети и казни оне који се олако играју њиховим животима и разбацују новац док је у земљи на хиљаде проблема.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
