На ивици трагедије

Грађани Србије мјесецима већ оплакују 16 људи које је убила надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду.

Трагедија је довела до вишемјесечних студентских протеста и побуне великог броја грађана, а само пуком срећом црни сценарио избјегнут је и у Републици Српској. 

Обрушавање огромног дијела фасаде и малтера са плафона у дјечијем вртићу "Пчелица" у Козарској Дубици могао је изазвати идентичну трагедију. У просторији у којој је пао дио плафона било је 17 малишана. На сву срећу нико од дјеце и радника није повређен, али је без сумње инцидент шокирао комплету јавност у Српској.

Троје дјеце због претрпљеног страха морало је код љекара, а количина стреса и страха која је испунила срца родитеља када су обавијештени о паду плафона не може се ни са чим измјерити. 

Паника је засигурно завладала и међу запосленима који су били на свом радном мјесту, као и невјерица грађана који су погледали фотографију просторије у којој је дошло до пада плафона. 

На слици су видљиви велики комади малтера и бетона расути по дјечијем намјештају, а из призора се јасно наслућује да је Козарска Дубица била на ивици трагедије. И не само Козарска Дубица, већ цијела Српска. 

Шта је узрок пада и да ли ће неко сносити одговорност за пропусте, уколико их је било, надлежни ће тек утврдити, али сама чињеница да дјеца бораве у објекту старом 65 година, који никада није реконструисан је застрашујућа. 

Да ствар буде гора овај случај из Козарске Дубице засигурно није усамљен. У Српској је без сумње на десетине дјечијих објеката изграђених у прошлом вијеку које је нагризао зуб времена и који вапе за обновом. 

Свима су пуна уста наталитета, бриге о дјеци, породици, а животи исте те дјеце угрожени су у јавним установама. По истој тој дјеци обрушава се плафон као кула од "лего" коцкица, јер нема средстава за обнову.

Како има новца за набавку скупих аутомобила у којима се возе политичари, за баснословне плате полицији, за путовања министара, превоз пјеваљки републичким хеликоптерима, а нема новца за обнову вртића? 

Кроје нам капу људи којима је све друго битније од будућности, од дјеце која треба да граде ову земљу. А има ли шта светије и прече од тога?

Какви смо људи довољно говори и чињеница да се плафон у дубичком вртићу обрушио у сриједу ујутро, а нико још није покренуо питање одговорности. Зар смо до те мјере летаргични да нас ни безбједност дјеце више не интересује? 

Трагедија нас је сада мимоишла, али константно склањање са стране кад-тад би нам могло доћи главе. Низ негативних друштвених појава којима свједочимо посљедњих годину, двије доказ је да цех за немар већ плаћамо. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.