Марфијев закон

Ако опереш ауто, сутрадан ће пасти киша, ако ти испадне кришка хљеба, пашће на намазану страну, чим запалиш цигарету неко ће те звати да идеш даље итд.

Термин је потекао од америчког мајора Едварда Марфија, који је радио као инжењер при америчкој војсци и начелно коментарисао грешке техничара. Међутим, у Босни и Херцеговини тренутно имамо већих брига са човјеком који се идентично презива, а донекле се и овај каузалитет његовог презимењака може примијенити на његов дипломатски ангажман у БиХ.

Господин Марфи је у БиХ постављен за амбасадора 2022. године, али ово му није први ангажман у овој земљи, будући да је од 2006. до 2009. службовао као шеф политичког одјела Амбасаде САД у Сарајеву. Дакле, не може се рећи да је дошао у потпуно непознато окружење. Између његова два службовања у БиХ прошло је 13 година, тако да су се околности значајно промијениле у односу на 2009. годину, не само унутар БиХ, него и на глобалном и регионалном нивоу. Биће да је његова екселенција превидјела многе од тих промјена, па су му и рачунице и планови више личили на понашање дипломата из периода док је Америком управљао Буш млађи, неометен развојем осталих суперсила.

Пси и поводац

Марфи и његова супруга гаје страст према кућним љубимцима, нарочито псима, па су тако и у Сарајево 2022. дошли са два пса и одмах су удомили и трећег, ту у граду. Међутим, пси нису једино што је Марфи држао на повоцу откако је дошао на своје службовање. Његова замишљена реорганизација политичке архитектуре у БиХ подразумијевала је упрегнуће и стављање на поводац политичког Кербера - колоквијално названог Тројка, како би се испунили основни циљеви тог новог поретка у БиХ. Циљеве можемо набројати редом.

Прво, Тројка је требало да буде инструмент америчког обрачуна са дотрајалом и корупцијом изнутра изједеном структуром СДА, која није успјела да се прилагоди новим околностима, и која је у свом политичком паду производила превише криза чак и за америчке демократске савезнике, тако да су им дани били одбројани. Тројка је требало да буде послушнија, модификована верзија сарајевског политичког естаблишмента који би, уз помоћ свог ментора господина Марфија, за прву руку уклонила СДА из институција Кантона Сарајево и ФБиХ. 

Други циљ је био дисциплиновање Човића и ХДЗ-а, те довођење у ред односа снага у ФБиХ - нешто налик Вашингтонском споразуму 1994. године, само у политичком смислу. То је, исто као и увијек, припрема за посљедњу фазу како би се са што већим фокусом посветили посљедњем и најтежем задатку.

Трећи, и уједно најтежи задатак био је да се обрачуна са Милорадом Додиком и СНСД-ом у Републици Српској, како би отворио пут за нове и не толико круте преговараче за прекомпозицију снага у БиХ. Будући да су на изборима исцрпили сва могућа средства и рјешења, и нису пронашли адекватног, компетентног и корисног идиота, тај процес се проширио на нови фронт који укључује нове/старе актере - високог представника и теледириговано правосуђе БиХ. 

Прошло је скоро три године откако је амбасадор Марфи ступио на дужност, а иза њега су остале политичке, етничке и економске тензије многоструко веће него што су биле прије његовог доласка. Може се рећи да ниједан од три постављена циља господина Марфија није испуњен, напротив, многе ствари су регресирале толико да је штета немјерљива, а етничка дистанца међу народима у БиХ никад даља. Може се рећи да је Марфија дочекао - Марфијев закон.

Прије свега, на локалним изборима 2024. године Тројка је доживјела значајан шамар од грађана ФБиХ, док је СДА показала знакове живота и повратка на политичку сцену у већем ентитету БиХ. То је директна посљедица неспособности коалиције окупљене око Конаковића, засад министра спољних послова, иако му се и та столица клима, дакле директна посљедица неспособности да доставе оно што су обећали грађанима у Федерацији и због чега су добили мандат 2022.

Тзв. коалиција Тројка, Марфијев Кербер, базирала је своју кампању и потоње политичке програме на евроинтеграцијама по сваку цијену (?!) и обрачуну са коруптивним пипцима СДА хоботнице, начелно. Одмах након преузимања власти бошњачки члан Предсједништва Бећировић се дистанцирао од коалиције и преузео националистичку реторику коју је његовала СДА и прилагодио је својим интелектуалним капацитетима, те се посветио салонској политици, без икаквог стварног утицаја на друштвене процесе, градећи тако лични имиџ. Да политика није дјечија игра, убрзо ће научити и Дино Конаковић, и даље шеф дипломатије БиХ, који се по свему судећи запетљао у сопствену мрежу и погубио конце у балансирању односа унутар своје коалиције, прије свега, а затим и у заједничким институцијама. 

Будући да је напредак ка ЕУ и усаглашавање законодавства БиХ са ЕУ conditio sine qua non политике коалиција Тројка, морао је знати да без ХДЗ-а и СНСД-а неће моћи да уради апсолутно ништа на том путу. Лоша рачуница или нереална обећања, не можемо знати шта је узрок, али лидери Тројке су очекивали да им амбасадор Марфи и Кристијан Шмит буду неочекивана сила која се изненада појављује и рјешава ствар, претварајући трновит пут ка компромису у корито којим теку мед и млијеко, а њиме плови лађа и на лађи Бењамина Карић и Дино Конаковић, као Дикаприо и Кејт Винслет на "Титанику". Међутим, како не живимо у свијету бајки него у политички најзамршенијој држави у Европи, сви њихови планови и пројекције су пропали. Да ствар буде комичнија - најважније кораке на путу ка ЕУ саботирао је управо амбасадор Марфи, а најсликовитији примјер је ситуација из прошле године у Лакташима, када су све три стране из власти направиле можда и најважнији политички договор у БиХ у посљедњих 10 година. Нермин Никшић није ни прешао границу ентитета како треба, америчка амбасада је већ осудила договор као штетан за БиХ, а представници Тројке су већ сутрадан повукли свој потпис. Посљедње акробације са смјеном Радмановића и најавом обрачуна са СНСД-ом би могле бити фаталне управо по покретаче, дакле по Тројку и посебно Конаковића, будући да се упустио у битку уздајући се у мотивационе говоре и бусање у прса, а не у реално стање на терену и број руку које контролише у ПС БиХ.

Медиокритет

Дакле, Марфи за три године службовања не само да није формирао Тројку као стабилни политички субјект у БиХ, нити је посложио односе у ФБиХ, спустивши тензије између Хрвата и Бошњака и њихових политичких представника, нити је стигао да се обрачуна са Додиком и СНСД-ом као својим кључним непријатељом у БиХ.

У међувремену, у његовој земљи се десила огромна, монументална политичка промјена која - између осталог - са собом носи и мање идеолошког интервенционизма у другим земљама, мање новца за невладине организације и параполитичке покрете.

Амбасадор Марфи ускоро напушта своју дужност у БиХ и можемо рећи да иза нас остаје још један просјечан дипломата, медиокритет по свим параметрима, за чијег се времена амбасада понашала као да је политичка странка, на чијем су се "Твитер" профилу писале ствари које ни таблоиди не би могли да објаве.

Њега историја ни по чему неће памтити, а нама је за три године направио хаос од државе, остављајући иза себе пепео. Његова три пса такође одлазе са њим из државе, али поводац на којем се налазе његови послушници остаје у БиХ. Надам се да ће у Сарајеву бити довољно памети да тај поводац спале и коначно почну разговарати са људима са којима живе у земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.