Мањак страха од аутогола

Ваљда у свим главним градовима свих држава свијета одређен мали проценат популације више пута годишње вечерње сате свог слободног времена проводи на такозваним дипломатским пријемима. Амбасадори појединих земаља поводом својих великих празника позову на пријем људе, из како се то каже, јавног и културног живота.

Ту су, наравно, понајприје други припадници дипломатског кора, затим политичари, али и универзитетски професори, бизнисмени, новинари, умјетници и други. Мене је живот намјестио тако да сам до сада у два главна града ишао и идем на такве "ивенте", најприје у Сарајеву, а већ неко вријеме у Београду. Забавно је како су ти пријеми обично слични па је код Американаца најпрестижније, код Британаца најсвечаније, код Француза су најбољи храна и пиће, док Руси имају најпажљивију безбједносну процедуру. Амбасаде великих сила обично имају овакве пријеме у самим амбасадама и припадајућим им двориштима или резиденцијама самих амбасадора, док мање земље најчешће унајме неки хотел. 

ХОТЕЛ, МОТЕЛ

Амбасада Босне и Херцеговине организовала је прије непуна три мјесеца, 27. новембра 2024, од 18 до 20 часова, пријем поводом Дана Оружаних снага Босне и Херцеговине у (ново)београдском хотелу "Краун плаза". Пријем је био лијепо организован и били су присутни и неки од највиших функционера власти Републике Србије, затим амбасадори и војни аташеи разних земаља те поменути људи из јавног и културног живота. Био је тамо и аутор колумне коју управо читате. На почетку је интонирана химна Босне и Херцеговине, приказан је туристички кратки филм о природних љепотама БиХ, а чули смо и основне информације о историјату Оружаних снага Босне и Херцеговине. Нико, апсолутно нико, у традиционалним медијима, а колико ми је познато ни на друштвеним мрежама, није рогоборио против овог пријема, као уосталом ни кад сличне пријеме организује било која друга земља. У дану када ова колумна буде објављена, 13. фебруара 2025, Амбасада Републике Србије била је намјерила да у илиџанском хотелу "Хилс" одржи пријем поводом Дана државности Републике Србије и Дана војске Србије. Пријем је као и онај већ поменути требало да траје од 18 до 20 часова. Тај пријем се, међутим, неће одржати. Седам дана прије заказаног датума Амбасада Србије у Босни и Херцеговини саопштила је да је отказан пријем поводом Дана државности и Дана војске Србије те појаснила: "Пријем је отказан од стране хотела због јучерашњих натписа у локалним медијима и безбедносног ризика проистеклог из истих". Министар одбране Републике Србије све је ово описао као дипломатски скандал, док је министар унутрашњих послова ФБиХ саму идеју одржавања овог пријема назвао провокацијом. 

МАНИПУЛАЦИЈЕ МУТИВОДЕ

Као и увијек кад треба да се замути вода, добровољно се јавио један од водећих овдашњих писача "Фејсбук" статуса кога мој уредник Ж. М. зове "Добитник признања Бундестага", а који је у себи својственом стилу написао: "Замислите да је БиХ разарала, рецимо, Београд четири године. Замислите да је Армија Босне и Херцеговине направила масакр на пијаци на Дорћолу. Замислите да је предсједник БиХ пуцао снајпером с Авале по Београђанима. И онда замислите да се 1. март покуша прославити уз официре Армије БиХ на Новом Београду. Не можете? Е, о томе се ради! (...) Срамно да срамније не може бити. Војска која је држала Сарајево под блокадом, која је одговорна за највеће злочине и геноцид, покушава да слави свој Дан у Сарајеву. Сулудо и нехумано!" Као и увијек, воду је згодно мутити погрешним аналогијама. Пођимо од фразе "војска која је држала Сарајево под блокадом". Најприје, мали, чисто номинални, дисклејмер: између 1992. и 1996. није постојала Војска Србије, постојала је, наиме, Војска Југославије. Али на страну то, у оптужницама и пресудама Хашког трибунала, које иначе дотични аутор поштује као свето слово, нигдје се на наводи да је блокаду Сарајева спроводила Војска Југославије (чија је насљедница данашња Војска Србије) него Војска Републике Српске. Да и не говорим о тој бизарној идеји да у Београду Армија БиХ као доминантно бошњачка војна формација из дијелова града које контролише гранатира неке друге дијелове града. Нема ниједне београдске општине гдје број Бошњака прелази, хајде да хиперболишемо са горњом границом, пет одсто становништва. На тој истој Илиџи 1991. је било нешто више од 43 одсто (тадашњих) муслимана и скоро 37 одсто Срба, а ако томе придодамо и скоро осам одсто Југословена, није нереална хипотеза да је међу пријератним становницима Илиџе био подједнак број оних који су у рату за своју војску сматрали Армију БиХ и оних чији је избор била Војска Републике Српске. 

ЦИНИЧНА ЛОГИКА

Није тајна да су Оружане снаге Босне и Херцеговине настале трансформацијом некадашњих ентитетских војски: Војске ФБиХ и Војске Републике Српске. Три пјешадијска пука Оружаних снага БиХ и званично баштине идентитет и војно насљеђе Армије БиХ, Хрватског вијећа одбране и Војске Републике Српске. У Београду и Србији живи најмање неколико десетина хиљада људи који су своје пријератне адресе изгубили, барем у властитом саморазумијевању, због дјеловања Армије БиХ и ХВО-а, било да су своје домове напустили због мање или више рационалног страха, било да су дословно протјерани. Ипак, понављам, нико од њих се није огласио да му смета пријем којим се слави војска која је двотрећински насљедник војски које они сматрају злочиначким. Али најпарадоксалније и најироничније, да не кажем најциничније, у цијелој причи је то што су, ако бисмо до краја слиједили логику "Добитника награде Бундестага", једина војна сила која баштини традицију Војске Републике Српске управо Оружане снаге Босне и Херцеговине. Цитирани аутор би, дакле, требало заправо да се буни кад год се негдје прослављају Оружене снаге Босне и Херцеговине. Шалу на страну, ово је само још један у низу примјера раскошних аутоголова које такозвано политичко Сарајево необично успјешно и ефектно постиже посљедњих година. Умјесто да им буде драго да Република Србија поштује Устав БиХ по којем је главни град државе Сарајево, они српске дипломате у БиХ малтене тјерају да убудуће неке своје свечане активности премјештају на територију Источног Сарајева гдје их неће дочекивати непријатељски. А ако, рецимо, догодине Амбасада Републике Србије званично објави да пријем поводом Дана државности и Дана војске организује у неком хотелу у општини Источна Илиџа, реално је очекивати нову салву оптужби о "провокацији", можда нешто друкчије интонираних. Из сарајевске перспективе, како год се Србија постави, изузев позиције константне исприке и самобичевања, све је провокација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.