Контрола ничега

Прије десетак дана одјекнула је вијест да инспектори у Српској крећу у појачане контроле маржи свих малопродајних објеката на домаћем тржишту како би утврдили да ли постоји екстра профит код трговаца.

Најавише обрачун са трговцима. И преварише грађане. По ко зна који пут, јер успут не рекоше да уредба о одређивању марже у промету производа, а којом су у Српској биле ограничене цијене неколико основних животних намирница, није у примјени већ осам мјесеци.

Тада не рекоше и да је у Српској ограничена цијена само једног хљеба, прављеног од брашна ТИП-500, и то онај од 600 грама. Не рекоше ни да тај производ скоро нико не производи. Нема га у продаји. Не може се купити, јер кажу да се не производи због слабе потражње.

Дакле, шта могу да ураде инспектори? Одговор је јасан, ништа. Јер надлежни у Српској трговцима су дали одријешене руке да раде шта хоће и да формирају цијене како им се прохтије. Што и раде. То се може примијетити голим оком, јер на њиховим рафовима оно што је данас коштало три, сутра већ кошта 3,7 марака за који дан и четири КМ... И тако даље, цијене настављају да расту. Бујају, што би наш народ рекао, као печурке послије кише. И нико ништа не може трговцима, јер им је прописима дато право да цијене мијењају као на траци.

Браво за надлежне, прије свега ресорно министарство. Брука и срамота, али шта и очекивати од некога ко прерачунава колико се за један хљеб може купити кифли. Дакле, у преводу исмијавају грађане са чијих леђа примају позамашну своту новца.

Те задатке које они рјешавају јавно са осмијехом на лицу према осиромашеним грађанима налазе се и у уџбеницима нижих разреда основних школа. Дивно министарство. Задатке рјешавају за основце, нижих разреда, само тако. Петица као кућа за њих.

Јединица за рад и залагање за рјешавање горућег проблема грађана. Пресипају из шупљег у празно. Кампање које покрећу не дају скоро никакве резултате, али они настављају да се томе диве и да најављују у недоглед нове кампање. Дакле, наставак већ пропалог, али ајде да се похвале, да ето чисто нешто кажу, фотографишу се, узму који минут медијског простора.

Па ако већ не знају како и шта, онда нека препишу искуства из окружења. Неће им бити први, а сигурно ни посљедњи пут. Навикли смо ми да се код нас прописи преписују и копирају из региона, али и шире.

Дакле, нека и препишу, само нека нешто коначно корисно уради о питању екстремног дивљања цијена на домаћем тржишту. Потребни су нам министри који ће доносити прописе који ће трговце спријечити да цијене формирају како им је воља, а не да рјешавају задатке основаца, нижих разреда. То смо сви прошли, а уосталом ту су и дјеца да нас подсјете ако смо којим случајем заборавили. Сулудо је и говорити да то није задатак за некога ко је на челу министарства трговине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.