
У Српској су лани пропале 94 фирме, годину раније њих 86, док је списак предузећа која су заувијек ставила катанац на своја врата у ранијим годинама знатно дужи.
Међутим, тим катанцима нису закључане само капије већ и нагомилана дуговања фирми, испоставило се безброј пута до сада.
Наиме, осим што су престале даобављају пословну активност, све те пропале фирме, које је лоше пословање гурнуло у стечај, иза себе су оставиле милионска дуговања према радницима, Пореској управи, добављачима и разним другим пословним партнерима.
Према подацима Пореске управе РС, 94 фирме у којима је 2024. године покренут стечај само за порезе и доприносе су остале дужне 11,7 милиона КМ, док су дуговања према осталим потражиоцима засигурно много већа. Досадашња пракса показује да врло ријетко након продаје имовине сва та потраживања у потпуности буду измирена будући да се стечај отвори обично када предузеће буде оптерећено великим дуговима. Сва ненамирена дуговања након окончања стечаја и брисања предузећа из регистра се отписују па је питање свих питања зашто Пореска управа дозволи милионска гомилања обавеза. Зашто благовремено не покрену приједлог за покретање стечаја, јер обично они остану у великом дијелу ненамирени?
Због таквог односа Српска је остала без стотина милиона марака ако се узме у обзир колико је предузећа од рата па наовамо завршило у стечају. Такође, вршен је и отпис дуговања за порезе и доприносе у више наврата за јавна предузећа, здравствене установе... што је само додатно увећало број, односно суму новца која је неповратно изгубљена.
Изгубљени новац, илити гледање кроз прсте неспособним, партијским колегама, само је доказ колико је заправо наша земља лош привредник. Због мећехинског односа према сопственој каси испашта комплетно становништво, понајвише социјалне категорије.
Допуштајући јавним предузећа, која су наводно од стратешког значаја, да константно гомилају губитке надлежни мисле да купују социјални мир, а заправо само продубљују кризу. Свијет је одавно закорачио у капиталистичко доба, а ми никако да ставимо тачку на социјализам.
Ако желимо јаку привреду, али и земљу, не смије бити привилегованих када је у питању плаћање пореза. Излазећи у сусрет једнима по једнима, проблеми сеакумулирају до нивоа када постану нерјешиви.
Катанац на фирме потребно је ставити чим крену са кашњењем у измирењу обавеза јер ће се у супротном кад-тад закључати и предузећа и нагомилане обавезе. Оштри резови боле мање и брже зарастају!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике