Како вам не досади
Поглед кроз архиву "Гласа Српске" открива да бројеви од 10. и 11. јануара претходних година, па и деценију уназад, личе као јаје јајету. У издањима која су објављена 10. јануара на ударним странама доминирају извјештаји са прославе Дана Републике. Дефиле, одликовања, снажне поруке, коментари домаћих и гостујућих политичара, понеког аналитичара или стручњака за уставно право. Све је грандиозно и свечано у складу са значајем празника.
У бројевима од 11. јануара "Глас" се редовно бавио реакцијама федералних и западних политичара на прославу. Ваљало је узвратити на рафално бљување ватре из Сарајева и покушати скренути пажњу онима са којима наводно овдје треба да градимо суживот да им "не ваља прича", да својим порукама не раде ништа друго него додатно јачају све овдашње подјеле, да понижавањем Српске и Срба истовремено понижавају и Босну у коју су редом заклињу, да сваке године њихова хистерија личи на догађаје из оног филма "Дан мрмота".
У "Дану мрмота" главни јунак има проблем са понављањем истог дана, а сарајевски политичари нису пропустили прилику да и ове године испадну дежурни мрмоти. Овај пут, међутим, бар што се "Гласа" тиче, повратну реакцију неће добити. Осим у овом коментару.
Америчка амбасада и онај несрећни Шмит углас су позвали правосудне органе да реагују због прославе прецизно цитирајући ставове, одредбе и чланове Устава БиХ и позивајући се на одлуке Уставног суда БиХ. Виспрено, дозлабога.
Фасцинантно је како сваке године Зукан Хелез, Елмедин Конаковић, Бакир Изетбеговић, Денис Бећировић, Душка Јуришић и остали јахачи апокалипсе проналазе снагу да дробе исте флоскуле, најглупље могуће конструкције, да призивају реакцију ОХР-а, америчке амбасаде, НАТО-а, Билдеберг групе, Рокфелера, сионских мудраца... Њихова политичка интелигенција, јасно је након свих ових година, данас је на нивоу амеба и сличних једноћелијских организама.
Јер да није, вјероватно би досад схватили да својом хистеријом добијају једно велико ништа. Баш ништа. У Бањалуци то сипање змијског отрова више нико не зарезује, а досадни су постали чак и у Сарајеву. То што лупетају више никакву корист не доноси чак ни у њиховом бирачком тијелу.
"Неће нама Београд и Бањалука одређивати са ким ћемо се састајати", заурлали су након што су прије неколико седмица у Сарајеву дочекали Аљбина Куртија. Данас пишу протестна писма Београду због доласка српске делегације у Бањалуку.
И то је, по њима, доказ да овдје постоји држава. Свака част. Добро дођу све те реакције да схватимо са ким живимо. Само, како вам више не досади!?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
