Јефтина земља за скуп живот

Има и БиХ својих предности у односу на Европу. Цијене су ниже, кафићи приступачнији, а многе услуге јефтиније него у Бечу, Минхену или Паризу. Једино што овдашњи становник има један мали проблем. За све то зарађује готово три пута мање од просјечног европског радника. Али, ко још гледа у новчаник када већ живи у јефтинијој земљи?

Статистика би нас могла увјерити да немамо много разлога за незадовољство. Укупне цијене робе и услуга знатно су ниже него у ЕУ, храна је нешто јефтинија, а мањи су и трошкови многих услуга. Дакле, живот је јефтинији. Само нам недостаје новац да то осјетимо.

Док просјечан запослени у ЕУ годишње заради око 41.500 евра, овдашњем раднику припада нешто мање од 15.000. Европљанин за годину дана заради колико радник у БиХ за готово двије године и девет мјесеци. Зато ми имамо јефтинију корпу, али и много више разлога да провјеравамо стање на рачуну.

Храна је посебна прича. Њене цијене у БиХ достигле су готово 86 одсто европског просјека, док су зараде далеко испод тог нивоа. Добили смо, дакле, готово европске цијене намирница, али не и европске плате. Још само да неко објасни како се од тога прави европски стандард.

И инфлација се потрудила да нам ионако скроман буџет учини још тањим. У септембру је достигла шест одсто, знатно више од просјека ЕУ. Највише су поскупјели превоз, становање, струја и енергенти. Дакле, управо оно без чега се не може. Можда би рјешење било да се грађани мање возе и грију па би и статистика имала чиме да се похвали.

Можда смо се као народ већ и навикли на такав живот. Готово да нам је генетски остало да се сналазимо, стежемо каиш и преживљавамо. Не тражимо много па се и мало често представља као довољно. Човјек се временом навикне и на оно што уређенија друштва не би назвала пристојним животом.

Одмор се зато планира према стању на рачуну и кредитној способности, а не према жељама. Ако нема новца за море, ту је барем могућност да се љето проведе код куће, са ногама у лавору.

У помоћ прискаче дијаспора. За прва три мјесеца ове године из иностранства је стигло готово 957 милиона марака новчаних дознака, а прошле године око 4,46 милијарди. Испада да за пристојан живот у БиХ није довољно радити у БиХ. Пожељно је имати и некога у Њемачкој, Аустрији или Швајцарској.

Зато би било добро да престанемо да се тјешимо причом како је код нас све јефтиније него у Европи. Јефтинија кафа не значи много ако и њену цијену треба уклопити у породични буџет. У БиХ се, дакле, не живи јефтино. Само се мало зарађује. А то што је рад толико мало плаћен да од њега тешко може пристојно да се живи, није разлог за похвалу. Прије би се рекло да је то најскупља ствар коју ова земља наплаћује својим грађанима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.