Сувереност на угаљ

Док надлежни деценијама трубе о енергетској стабилности и како имамо најјефтинију струју у региону, најновији колапс термоелектране Угљевик оголио је до голе коже сву биједу лошег и недомаћинског управљања јавним ресурсима.

Термоелектрана, која лежи на милијардама тона угља, вриједном ресурсу који је требало да гарантује сигурност деценијама, поново је стала са радом.

Све се десило само неколико дана након што је једва покрпљена и пуштена на мрежу захваљујући увозу угља из стотинама километара удаљеног Приједора. Не можемо да се не запитамо како је могуће да земља чије процијењене резерве угља, како неки тврде, се броје у милијардама тона дође у овакву ситуацију. Одговор се можда крије у оној реченици славног Сенеке: "Није да имамо мало, него много расипамо".

Ово је апсурд над апсурдима. Имате град чије име одзвања као синоним за црно злато, који дословно лежи на ризницама по неким процјенама између пет и седам милијарди тона угља, а термоелектрана у том истом граду поново стане, јер... нема угља! ​То је отприлике као да живите у пустињи, а останете без пијеска. За овај апсурд има сасвим логично објашњење, а то је да живимо у земљи чуда којом управљају "стручњаци" сумњивих диплома и чврстих партијских књижица. Тамо гдје се фотеље дијеле по дубини, а рударски експлоатациони планови и откривке замјењују страначким и лобирањем по познанству, а не по струци логично је да ресурси нестају.

Јавна предузећа у сектору енергетике одавно нису покретачи развоја, већ гломазни партијски плијен у који се запошљавају нестручни кадрови по чланској карти, док се кључни ресурси и експлоатациона поља занемарују. Умјесто да се домаћински планира откривка и дугорочни рад рудника, фотеље су служиле за намирење апетита локалних моћника, а све под плаштом "националног интереса". Резултат катастрофалног управљања довео нас је до историјског апсурда, од гиганта и регионалног извозника електричне енергије, постали смо увозник зависан од туђе милостиње и кризних уговора тешких стотине милиона марака.

​Најтрагичнији дио ове енергетске лакрдије јесте чињеница да надлежни никада не сносе посљедице за властити нерад и лоше управљање, већ се све сваљује на леђа обичних грађана и привреде.

​Свака марка бачена на сумњиве набавке, сваки дан застоја ТЕ Угљевик и свака закрпа плаћена приватним добављачима по тајним и нетранспарентним цијенама директно се одражава на инфлацију.

Све ово срозава стандард свих нас док цијене струје расту да би се покрили туђи нерад и пљачка. На све то још нам соле памет да не кажем "у здрав мозак" и говоре како имамо најјефтинију струју, не говорећи какве су нам плате и расходи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.