Враћање дугова

Дневно 2,5 милиона марака новца пореских обвезника ове земље одлази на кредите за којим су посегнуле Република Српска, ФБиХ, Брчко те заједничке институције на нивоу БиХ код европских и свјетских финансијских институција. Мало ли је? Дефинитивно није, али ако је за утјеху та дневна транша биће још и већа до краја године, јер додатна задужења стижу на наплату.

Власти у земљи задужују грађане на седмичном нивоу. Како код страних кредитора, тако и код домаћих банака. Поред тога, тешко да прође иједна седмица без вијести са адреса влада да гарантују отплату на десетине милиона марака задужења јавних институција, фондова, предузећа...

Штанцају ли штанцају гаранције. И не планирају да стану. Ни сами они више не знају коме и шта гарантују. Тешко је то и сабрати, јер се број мијења из седмице у седмицу. И не, не гарантују они отплату, већ задужују грађане да буду осигураници враћања кредита прије свега посрнулих јавних предузећа, али и фондова, агенција и других институција... Несумњиво је и да ће дјеца наше дјеце враћати кредите за којима је власт у овој земљи посегнула. И ко зна колико све будућих генерације ће отплаћивати све те силне милијарде које дугује ова земља и чији износ наставља да биљежи вртоглави раст.

Поражавајуће је да је једном јавном предузећу у Републици Српској само прошле седмице дато зелено свјетло и гарантована отплата кредита од чак 42 милиона марака. Дакле, предузећу које грца у дуговима и које биљежи милионски губитак само за камате на поменути кредит даће 17 милиона марака. Браво за Владу, браво за пропало предузеће, а тешко ли грађанима. Поразно је да су јавна предузећа због лошег и недомаћинског управљања доведена на ивицу опстанка, а да се грађани само задужују да буду осигураници враћања њихових кредита. Умјесто да се лоша управљачка структура тих предузећа смјењује и одговара, њима се даје само зелено свјетло за нова задужења, која опет ко зна у шта и како ће бити искориштена. Малверзација је на сваком њиховом ћошку, тако да је мало вјероватно и да их нема код трошења кредита. Задужују се за измирење нагомиланих дугова, а троше за сасвим десете намјене.

И док се милионске гаранције дијеле шаком и капом за спасавање неспособних, са адреса које исте те одлуке доносе шаљу једну те исти поруку, а то је да је задуженост у оквиру законских граница. Очигледно је да ће се и та граница помјерати све док су грађани једини жиранти неодговорности.

Податак да се само на камате једног кредита баца 17 милиона марака новца најбоље осликава бруталну реалност домаћег економског управљања, а то је да новац пореских обвезника не служи развоју, већ амортизацији туђих катастрофалних пословних потеза. Умјесто да санкционишу оне који су предузећа довели до ивице пропасти, власти их награђују новим гаранцијама. На крају, цех плаћају они који од тог задуживања немају апсолутно ништа, осим нових терета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.