Луди и збуњени у Сарајеву

У емисији "Пленум" Федералне ТВ Сарајево, 22. октобра 2026. године гости су били Недим Адемовић, адвокат и "стручњак за уставно право" из Сарајева и Милко Грмуша, правник из Бањалуке.

Тема разговора је била нови Устав Републике Српске, па да видимо шта је говорио "стручњак за уставно право" Н.А. Најважнији дио његовог излагања је била улога "међународне заједнице" и судбина "аката уреда високог представника" (чешће се користи израз канцеларија високог представника и скраћеница ОХР). Ниједном током разговора Н.А. није рекао да су то одлуке високог представника. Тако Н.А. сам себе пита: "Да ли ће међународна заједница, прије свега одлуке Уреда високог представника опстати или не. Одлуке које су они задњих тридесет година донијели, без обзира какве су природе - закони, одлуке, да су људи смијењени са одређених позиција, оне су саставни дио ПРАВНОГ ЖИВОТА БиХ". С правом, Н.А. не каже ПРАВНОГ СИСТЕМА БиХ, јер све те одлуке, закони и смјене, нису никада ни могле постати дио правног система, јер их није донио било који орган који за то има надлежност по Уставу БиХ. Да наставимо са лажима Н.А. Он каже: "Дејтонски мировни споразум је предвидио тај механизам да буде функционални дио нашег правног живота све док он као такав постоји". Не каже "стручњак" гдје то пише у Дејтонском споразуму, али наставља: "Уставни суд БиХ кроз своју вишедеценијску праксу врло јасно је рекао - све одлуке ће бити док не буду замијењене од стране надлежних власти у БиХ. Те одлуке ће остати на снази и послије ОХР-а, без обзира на то да ли ће се он угасити или не. То вам је апсолутна иста ствар као са континуитетом прописа Републике БиХ, јер је у Уставу БиХ написано - све док данашње институције БиХ по овом Дејтонском Уставу БиХ не донесу нове одлуке, старе одлуке ће бити на снази". Апсолутно је једно - "стручњак" ЛАЖЕ. Зато што по Дејтонском Уставу БиХ не постоји континуитет ни њеног Устава, као ни других прописа и одлука папирнате "Републике БиХ". Дејтонски Устав БиХ је чланом 12. јасно прописао: "Овај Устав ступа на снагу потписивањем Општег оквирног споразума као уставни акт који замјењује и ставља ван снаге Устав Републике Босне и Херцеговине". Не постоји ни континуитет закона и других прописа "Републике БиХ" на цијелој територији БиХ што такође прописује Дејтонски Устав БиХ: "Сви закони, прописи, судска правила о поступку који буду на снази на ТЕРИТОРИЈИ Босне и Херцеговине кад овај Устав ступи на снагу, остају на снази у мјери у којој се не косе са Уставом, све док надлежно тијело Босне и Херцеговине не одреди другачије". Дакле Устав БиХ овдје не помиње никакву "Републику БиХ", већ подразумијева законе и прописе Републике Српске на њеној територији, Хрватске Републике Херцег-Босне на хрватском дијелу БиХ и оног ДИЈЕЛА ТЕРИТОРИЈЕ као остатка БиХ коју су контролисали муслимани и њихова "армија БиХ", отприлике фртаљ Босне.

"СТРУЧЊАК"

Иначе, тај "стручњак за уставно право" највише се прославио у интервјуу који је још 2010. дао сарајевском "Ослобођењу". Тада је одговарајући на бројна питања, "стручњак" директно и јасно потврдио кршење Устава БиХ као дијела међународног Дејтонског споразума и то од стране судија Уставног суда БиХ који су били задужени да штите тај Устав. На питање "Како оцјењујете данашње уставноправно уређење БиХ, а да уставни текст није пратио ове промјене?", он одговара: "Уставноправно уређење не одговара формалном уставном тексту. Оно се интензивно развијало и мијењало од Дејтона до данас, а уставни текст није пратио ове промјене. Највећи јаз постоји у области подјеле надлежности између државе и нижих административно-територијалних нивоа власти, као и у области тзв. финансијског устава". На питање: "Какве су могућности за промјене Устава БиХ?", стручњак одговара: "Нажалост нисам велики оптимиста. Ако процјењујемо искуство из минулог периода, увиђамо да је уставноправни развој био искључиво посљедица међународног интервенционизма". На питање: "Какву улогу има Уставни суд БиХ када је у питању развој уставноправног уређења?", стручњак одговара: "Уставни суд БиХ је једна од најуспјешнијих институција и пројеката у БиХ. Уставни суд БиХ је дао легитимитет многим наметнутим законима, успостављао је баланс између суверенитета БиХ и међународне управе". Из овога јасно произлази да не смију остати на снази сви закони и други прописи који су резултат противправног наметања од стране високих представника и њиховог противуставног потврђивања таквих аката од стране Уставног суда БиХ.

Све ово је чињено не само кршењем Дејтонског споразума и његовог најважнијег анекса - Устава БиХ, већ и међународног права и Конвенције о праву међународних уговора, по којој се измјене и допуне међународних уговора могу мијењати и допуњавати искључиво вољом уговорних страна потписница. Дејтонски Устав БиХ није мијењан на тај начин већ је скрнављен противправним дјеловањем високих представника и Уставног суда БиХ. Зато су такве промјене неважеће и треба их поништити као и њихове последице.

ПРАВЕ СЕ ЛУДИ

"Стручњак за уставно право" неувјерљиво покушава заштитити криминалне законе које су наметали високи представници и тако отимали уставне надлежности Републици Српској. Зато све наметнуте законе који немају никакав уставни основ, треба преиспитати. То важи и за законе које је формално потврђивала Парламентарна скупштина под притисцима, пријетњама и уцјенама тзв. међународне заједнице. Није само "стручњак" луд да вјерује да ће опстати владавина безакоња у корист политичког Сарајева, већ то заговара и Бакир Изетбеговић поновни изборни губитник од још горег Дениса Бећировића. Говорећи на годишњицу смрти оца му Алије, човјека који је БиХ увео у крвави и непотребни грађански рат жртвујући мир за независну, муслиманску БиХ, Бакир 19. октобра на мeзaрjу Ковачи каже: "Имамо Устав дефинисан Дејтоном, не канимо ниједног милиметра одступити". Слажемо се, јер Република Српска управо то и тражи свих тридесет послијератних година. Али се не слажемо са оним што Бакир надовезује: "Оно што се прихватило на постдејтонском путу, има да остане". Бакире, нема да опстане, јер није по Уставу БиХ који јасно одређује чланом 3.3.а): "Све владине функције и овлаштења које у овом Уставу нису изричито додијељене институцијама Босне и Херцеговине, припадају Ентитетима". Ово је врховно и необориво начело дејтонског Устава БиХ који гарантује опстанак БиХ. Све док то са Бакировог "постдејтонског пута" није обухваћено измјенама и допунама Устава БиХ да би имало уставни основ, не може опстати. Тачка.

ФАЛСИФИКАТ ОХР-а

Иначе ПИК-ово бонско "поздрављање намјере" високог представника да сам себи противправно одређује надлежности мимо Анекса 10. Дејтонског споразума, није ни обухватало "овлашћење за наметање закона БиХ", већ само аката из надлежности Предсједништва БиХ и његовог помоћног тијела Савјета министара. Међународни криминалци из ОХР-а су то једноставно дописали фалсификујући закључке Бонске конференције ПИК-а одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године. На званичној страници ОХР-а https://www.ohr.int/o-ohr-u/mandat/ и сада пише: "Један од најважнијих догађаја у процесу имплементације мира био је састанак ПИК-а у Бону у децембру 1997. године. Разрађујући (с којим правом ?!) Анекс 10. Дејтонског мировног споразума, ПИК (самоизабрано тијело самоизабраних земаља без икаквог помињања у Дејтонском споразуму) затражио је од високог представника да смијени са дужности јавне званичнике који крше законски преузете обавезе и Дејтонски споразум, те да када то сматра неопходним, наметне кључне законе уколико их не усвоје законодавна тијела БиХ". Немојте покушавати да овај фалсификат пронађете на страници https://www.ohr.int/bonska-konferencija-o-implementiranju-mira/#11 јер тога у бонским закључцима, једноставно НЕМА. Ово дрско кршење међународног права, послужило је високим представницима да намећу законе иако им то нису давала чак ни "бонска овлашћења". То непостојеће овлашћење послужило је двојици криминалаца - Валентину Инцку и Кристијану Шмиту да сахране стабилност и опстанак БиХ намећући кривичне законе - Инцко о "забрани негирања геноцида и величања ратних злочинаца" и Шмит о "непоштовању одлука високог представника", тј. себе. Оба ова "закона" служе вануставном правосуђу БиХ да оптужује и суди само Србима. Предсједник Републике Српске Милорад Додик оптужен је и противправно осуђен од стране муслиманског дијела "правосуђа БиХ", а одлуком Шмитовог противуставног ЦИК-а одузет му је мандат добијен од народа на претходним изборима. Све то аминује непостојећи Уставни суд БиХ који доноси одлуке не поштујући члан 6.1. Устава БиХ. Војин Павловић правоснажно је осуђен на три и по године затвора због тога што је 2023. честитао рођендан Ратку Младићу, а Миодраг Малић је осуђен на затворску ка од три године, јер је у новембру 2022. на једном скупу у Бањалуци држао у руци фотографије Радована Караџића и Ратка Младића, а другом руком подигао три прста. "Тужилаштво БиХ" није задовољно и тражи строжу казну!? По Инцковом "закону" траје процес против начелника општине Власеница Мирослава Краљевића, јер је прошле године говорећи о Радовану Караџићу и Ратку Младићу, рекао да су то "славна имена која треба помињати". Нека се за суђења пред вануставним "правосуђем БиХ" спреме и хиљаде Срба који су Ратку Младићу након смрти одали поштовање на било који начин - од друштвених мрежа до присуствовања сахрани у Београду.

ЗБУЊЕНИ СУ

За разлику од тога што се праве луди, у политичком Сарајеву одистински су збуњени дешавањима у свијету у последње вријеме. Промјена цивилизацијске епохе и међународних односа пролази као возови кроз Подлугове, а сарајевски политичари чекају воз што доћи неће. Не схватају много шта, а поготово им није јасно зашто се одустало од заклињања и заштите њих као "највећих свјетских страдалника уопште", занемарујући њихове злочине над Србима и Хрватима. Највише их боли промјена ставова САД које су одустале од "изградње држава и нација". Садашњи предсједник САД Доналд Трамп више пута је говорио да САД прекидају са дугогодишњом праксом "изградње нација" (nation-building) широм свијета. Трамп каже да је тај процес био потпуни промашај који је коштао Америку трилионе долара и хиљаде живота, док су унутрашња инфраструктура и економија САД биле занемарене. У говору u Саудијској Арабији средином прошле године. Трамп је поручио да Америка више неће држати лекције другим народима о томе како да живе, како да владају или у шта да вјерују, већ да регије морају саме управљати својом судбином. Овакав приступ представља оштар заокрет у односу на претходне америчке администрације које су деценијама сматрале да САД имају глобалну улогу у ширењу демократије и стабилизацији постконфликтних друштава кроз страни, западни интервенционизам.

Политичко Сарајево ништа не мијења, оковано је мржњом, пакошћу и оптужбама против Републике Српске за рушење Дејтонског споразума, а њених демократски бираних функционера за рушење "државних институција и уставног поретка БиХ" не наводећи при томе ниједну одредбу Устава БиХ за своје лажне тврдње. Остају међусобно и луди и збуњени, настављајући радити свој посао. Република Српска мора гледати своја посла - економски развој, побољшање стандарда, изградња болница, путева, школа, гасовода и електрана, сарадња са сусједима и свијетом. То је наше право на избор, али и обавеза поштовања права народа гарантованих Повељом Уједињених нација и међународним споразумима као саставним дијеловима Устава БиХ. Читамо пажљивије од сарајевских "стручњака за уставно право".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.