Постизборни круг(ови)

БиХ је специфична државна заједница у којој је формирање власти, посебно оне на "заједничком" нивоу све само није процес који треба да што прије, а ако је икако могуће, у законом остављеним роковима званично уведе у власт изборне побједнике. Јер ваљда избори за то и служе. Да се види у кога народ једне земље, у одређено вријеме, највише вјерује.

У новијој историји БиХ, која се мјери од потписивања мировног споразума у Дејтону новембра 1995. године, мање-више је виђено све када је ријеч о том постизборном периоду.

Некада је пут до власти "трајао" готово двије године, а некада свега два, три мјесеца. Један од тих био је и сазив који је посложен након избора 2022, а који се недуго затим раштимао и као такав ушао у технички мандат након избора у октобру ове године, чекајући да му крај званично буде одсвиран.

Новоизабрани чланови Предсједништва БиХ први ће, када је ријеч о нивоу БиХ, заузети своје фотеље у понедјељак, 16. новембра, и тиме завртити круг конституисања институција "заједничких органа" и вјероватно довести оне који су извојевали побједу корак ближе преговарачком столу.

Прелиминарни разговори већ су обављени. ХДЗ је направио серију састанака са СНСД-ом и потенцијалним партнерима у Федерацији. И СДА је састанчила са странкама из тог дијела БиХ и зато је, али и због рокова и добро познате повуци-потегни политике, за очекивати да се у наредним данима за истим столом нађу СНСД, ХДЗ и СДА. И потенцијално представници других партија које они позову у преговоре.

СНСД, ХДЗ и СДА су странке које се и те како добро познају. Могло би се рећи да свака од њих зна како она друга, односно трећа "дише"

Све три стране веома добро знају шта свака од њих жели, због чега су ту гдје јесу и на шта су све спремне како би заштитиле, а на крају и оствариле своје интересе.

Српска страна, предвођена СНСД-ом, отворено је изнијела дио својих услова на пољу конституисања власти. Ни они нису новост  - траже укидање одлука високих представника, реформу Уставног суда БиХ која подразумијева да се каже збогом страним судијама те увођење два замјеника министра у ресоре на нивоу БиХ. За сада ту "привилегију" има само министар одбране.

Познати су и интереси ХДЗ-а. Првенствено се односе на Изборни закон БиХ, односно да кроз његове измјене и допуне ојачају уставну позицију хрватског народа. А зна се и шта жели СДА. Стане у три ријечи "јачање државе БиХ", а свака од страна ће тврдити да су им потези у складу са Уставом и Дејтоном. Међутим, тај акт, нажалост, данас има двије верзије – једна је написана прије готово 31 годину у америчком градићу Дејтон, а другу су дописивали махом странци у улози високих представника током тих година. Углавном силом.

Дакле, све карте су давно отворене и зато се све више чини да пред нама није постизборни круг, него кругови.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.