Историја пред Уставним судом

Судовима и њиховим пресудама, колико год проглашаване коначним и обавезујућим, суди историја. Да ли је могућ обрнут случај?

Ако је у овој земљи својевремено пред суд изведен јазавац, онда важе пакосне ријечи предсједника Кочићеве "Суданије": "Знаш, у Босни смо, па би могло и то бити!"

Тако је Уставни суд Босне и Херцеговине (УС БиХ), у чијем саставу нема судија из Српске, на сједници 23. јануара 2025. донио одлуку којом ставља ван снаге наставну тему "Република Српска и Одбрамбено-отаџбински рат" као дио наставног програма историје за девети разред и забрањује извођење наставе на основу дијела уџбеника историје за исти разред.

Пресудаз дравом разуму

Наставни програм је у образовном систему Српске документ којим се одређују циљеви и основе садржаја одређеног предмета и дају методичка упутства. Уџбеник историје се пише на основу наставног програма и садржи сажете, и узрасту и предзнањима ученика прилагођене резултате науке. Пролази сложену процедуру објављивања, а одобрава га, баш као и наставни програм, надлежни министар.

Уџбеник историје за девети разред (његов аутор написао је и овај текст) одобрило је Министарство просвјете и културе 2018. године и од тада до данас неизмијењеног садржаја користи се у настави. Писан је на основу наставног програма из 2017. године, кога у апелацији Уставном суду 13 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ хвале јер је, према њиховим ријечима, "био конципиран уз поштовање једнаког приступа образовању за све". Овај наставни програм историје замијењен је новим 2024. године.

У одлуци пише: "Уставни суд запажа" да је оспорени дио наставног програма из 2024. године био "основ за писање уџбеника који је одобрило Министарство." Како је Уставни суд Босне и Херцеговине закључио да је наставни програм из 2024. године био "основ за писање уџбеника" из 2018. године? Другим ријечима, како је могуће писати један текст на основу другог текста који тада није постојао? Може ли се кућа из 2018. године градити на темељу из 2024. године? Здрав разум каже да не може, али за судије УС БиХ све је могуће.

"Кадија те тужи, кадија ти суди"

Већ је Јозеф Марко, страни судија у првом сазиву УС БиХ, запазио да "домаће судије, чини се, поступају као представници конституентних група становништва којима припадају", дакле, као бошњачке, хрватске и српске судије. Судија Златко М. Кнежевић 2012. године у издвојеном мишљењу о предмету који се тицао државне имовине сугерисао је, цитирајући америчког уставноправног стручњака Марка А. Грабера, да је већина у УС БиХ показала "мање интереса у одређивању шта је уставно него у чињењу аргумената за које вјерују да ће помоћи друштвеним покретима које они фаворизују да остваре жељене уставне циљеве". Он је нагласио: "Задатак Уставног суда је да тумачи Устав, а не да опну уставности протеже и тамо гдје она не припада."

УС БиХ је 1998. године донио своју најважнију одлуку о конститутивности три народа у оба ентитета. Суд је тада одлучио тако што су двојица бошњачких и тројица страних судија прегласали двојицу српских и двојицу хрватских судија. Такво прегласавање, на које је указано и у уџбенику, понављало се ријетко, али у важним предметима који су доприносили остварењу главних циљева бошњачке националне политикe - централизације и унитаризације БиХ. У проскрибованом уџбенику констатује се: "Против интереса Републике Српске неријетко су биле одлуке Канцеларије високог представника и Уставног суда БиХ", те да су те институције служиле "за подривање надлежности Републике Српске и централизацију Босне и Херцеговине". Констатација је изведена на основу стручних радова, као и свједочења савременика, међу којима су и судије УС БиХ.

На апелацији УС БиХ за оцјену уставности наставног програма историје радио је правни тим Странке демократске акције (СДА). Апеланти су већином посланици из те странке. Предсједник УС БиХ је Сеада Палаврић, бивша потпредсједница СДА и бивши посланик. Други судија бошњачке националности Мирсад Ћеман је дуги низ година обављао различите дужности у СДА, укључујући и члана њеног Предсједништва, а био је и посланик.

Кадија би да ти пише историју

У БиХ углавном постоје три историјска наратива: бошњачки, хрватски и српски. Они се одражавају на наставу хисторије, повијести и историје. Полазишта у програмима и уџбеницима се разликују: у бошњачким је бошњачки народ и БиХ, у хрватским је хрватски народ, Хрватска и БиХ, а у српским је српски народ и БиХ. Различита полазишта не представљају проблем уколико се поштује принцип научне заснованости наставе историје.

Ненаучан је приступ изучавању рата, поготово грађанског, кроз призму властитих хероја и жртава, а без увида у перспективе других страна. Такав је приступ у настави најновије хисторије и повијести. Нажалост, исти приступ примијењен је 2024. године и у Српској у промјени наставног програма историје за девети разред. У комисији која је писала наставни програм није био укључен нити један професор чија је ужа научна област савремена историја.

Предсједник УС БиХ Златко М. Кнежевић у издвојеним мишљењима у предметима у којима је утврђивана уставност законâ о празницима у Српској одбацивао је могућност "да се тражи уставна оцјена историје" нарочито "у осјетљивом етничком балансу Босне и Херцеговине". Али, авај, УС БиХ је створио матрицу по којој је свако истицање српства дискриминација осталих конститутивних народа, што је бјелодано у одлукама о оцјени уставности симбола (заставе, грба, химне), имена градова, празника (нарочито Дана Републике Српске) и, ево, у одлуци о забрани наставног програма и уџбеника.

Образлажући забрану "Уставни суд запажа да је већ у предговору уџбеника наведено: 'У жижи су српски народ и Босна и Херцеговина.' Такође, након увида у садржај уџбеника, Уставни суд запажа да је, 9. јануар означен као Дан Републике Српске, рат у Босни и Херцеговини је представљен као грађански рат, презентована је 'Декларација Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини' наведено је да су институције Босне и Херцеговине заједничке институције. Осим тога, наведено је да Република Српска '(њ)егује блиске везе са својом матицом Србијом', да је '(о)длука о статусу Брчког, које је у рату било у Српској, била (…) на штету српског ентитета'." УС БиХ би да пропише не само шта не смије да садржи, већ и шта мора да садржи уџбеник историје. По њему, "ненавођење пресуда о геноциду и ратним злочинима у одговарајућем контексту тривијализира те злочине и негативно утиче на процес помирења". Као да је вријеме стало, као да је Петар Кочић у "Суданији" објављеној прије више од стољећа писао о данашњем, а не о аустроугарском судству: "Сербин, то не добро! - дочека први судац и намршти се. (...) Но, оптуженик - викну предсједник. Учините по вољи нашој великој и високоистој влади, и кажите туди нами да сте један геркоисточњак. То буде за вас добро!"

Сумануте нелогичности, политичке склоности и груба искакања из властитих надлежности Уставни суд није могао заклонити позивањем на бројне чланове Устава, законâ, "заједничког језгра", смјерница, конвенција, препорука итд. Основни разлог забране дијела наставног програма јесте то што се он односи "на Републику Српску и српски народ у Босни и Херцеговини". Забранио је дио уџбеника зато што му је полазиште "српски народ и Босна и Херцеговина", иако је знатно више од 90 одсто ученика који га користе српске националности. По њему, настава националне историје мора имати за полазиште искључиво Босну и Херцеговину. Она се у одлуци Уставног суда која је одштампана на око 14 страница "Службеног гласника БиХ" (бр. 6/25, 7. 2. 2025) помиње 160 пута!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.