Иран, Мундијал и пророци

Доналд Трамп, очекивано, утиче на све битне процесе у свијету. То је, уосталом, и најављивао, а догађаји који се нижу као на траци били су непознаница само по питању тајминга. Ових дана многи покушавају да се представе као пророци па тврде да су знали тачан датум напада Израела на Иран и понашају се као да је у питању какав квиз или спортско надметање. Исто тако пророчки тврде да о крају сукоба на Блиском истоку опет одлучује искључиво Трамп. И ту нема грешке.

Као што је нема ни у тези да од Трампа зависи и да ли ће на љето бити одиграно Свјетско првенство у фудбалу. Највеће до сада, са 48 репрезентација које би требало да се надмећу у градовима широм Канаде, Мексика, а понајвише САД. И главнокомандујући у ФИФА знали су шта је посриједи па су на децембарски жријеб за Мундијал довели лично америчког предсједника. Ђани Инфантино као да је тим потезом практично клекнуо пред господара свих битних свјетских процеса и замолио га да не направи ништа што би угрозило одржавање највеће планетарне спортске смотре.

Али, авај, клечање је било узалудно што су потврдиле најаве из Техерана да након напада Израела репрезентација Ирана вјероватно неће учествовати на Мундијалу. Чак и да рат престане до јуна, велике су шансе да се Иранци не појаве на сјеверноамеричком континенту јер шта, логичан је став, имају да траже на територији земље која је учествовала у нападу на њихову отаџбину. И ту се ломе ствари. Ако не дођу Иранци, морала би да ускочи замјена, а то више не би било у духу фер-плеја и резултата изборених на фудбалском терену.

Истина, за Иранцима ће мало ко жалити, као што је мало ко жалио за несрећним Југословенима које су 1992. из Шведске са Европског првенства вратили због санкција па је као замјена ускочила Данска чије су играче са плажа скупили да би дошли на такмичење и на крају га и освојили.

Америка се тада, нажалост, као што је данас фокусирана на Блиски исток, бавила нама, искористивши максимално овдашње ненаплаћене рачуне из прошлости да жестоко, уз помоћ "европских пријатеља" утиче на распад оне велике државе и прављење пет-шест држава и државица. Остали смо им у фокусу све до бомбардовања СРЈ 1999. године, у међувремену је на америчкој територији потписан и Дејтонски споразум, а регионом је продефиловао низ дипломата и дипломатчића који су нам кројили судбину, мијешали се у унутрашња питања, завађали народе и шта све не.

На уму увијек ваља имати да се основни амерички приступ "сређивања" ситуације широм планете не мијења, били на власти демократе или републиканци, а онда све слути да би евентуални изостанак Ирана са Мундијала било потпуно тривијално питање у односу на оно што би се могло догодити тој земљи у наставку сукоба који би, кажу то исти они пророци са почетка приче, могао дуго да потраје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.