Интернет зависници
Приједлози да се дјеци до 16 година у БиХ забрани употреба друштвених мрежа, које смо чули посљедњих мјесеци и седмица, у јавности су изврнути руглу, проглашени беспотребним, сулудим па чак и глупим.
Идеју је крајем октобра изнио министар безбједности БиХ Ненад Нешић након убиства полицајца у Босанској Крупи, а разлог је повећан број терористичких напада од стране малољетника између 13 и 18 година. Министар је навео да се млади људи радикализују путем друштвених мрежа те да би требало размислити о доношењу закона којим би се дјеци млађој од 16 година забранило коришћење друштвених мрежа.
Један такав закон којим се дјеци до 16 година забрањује употреба друштвених мрежа прије неколико дана усвојио је аустралијски парламент, а заговорник тог рјешења био је премијер те земље Ентони Албаниз који је рекао да су друштвене мреже "платформе за притисак вршњака, покретач тјескобе, средство за преваранте и, што је најгоре, алат за онлајн предаторе".
А да Албаниз у својим оцјенама није претјерао и да исти проблеми муче дјецу широм планете, неизостављајући БиХ, указују примјери из домаће праксе.
Најфрапантнији, најстрашнији и надасве забрињавајући примјер долази из Бањалуке гдје се дјеца због зависности од интернета лијече у болници.
Званични подаци показују да на Одјељењу за дјечију и адолесцентну психијатрију при Клиници за психијатрију УКЦРС међу хоспитализованим пацијентима има и одређени број дјеце који у склопу поремећаја понашања имају развијену зависност од друштвених мрежа, интернета и видео-игара. Љекари тврде да је ријеч о дјеци која су још у раном узрасту развила потпуну зависност о интернету што је поразан и алармантан податак.
Негативан утицај модерних технологија на развој малишана популарно се назива "екранизам", а према ријечима стручњака у питању је болест модерног доба која поприма епидемијске размјере. Љекари, психолози, социолози и логопеди већ неколико година упозоравају да малишани због претјеране изложености екранима проговарају све касније, изгледају хипнотисано, слаба им је концентрације, а неријетко су и агресивни.
Иако све указује да су проблеми више него озбиљни већину родитеља и даље не брине пошаст савременог доба. При сваком изласку у ресторан, тржни центар, на улицу можемо видјети дјецу доби од годину како, док их возе у колицима, на телефону слушају и гледају пјесмице и цртаће са толико јаким визуелним и звучним ефектима који хипнотишу њихове мале мождане вијуге. Телефон им дају мама и тата зарад свог личног мира не размишљајући какве посљедице могу произаћи из тога.
Стога би потез Аустралије без сумње требало примијенити у Српској и БиХ. У питању је земља која је и раније доносила револуционарна рјешења, попут увођења ХПВ вакцине што је резултирало готово па потпуним искорјењивањем карцинома грлића материце. Тамошњи стручњаци по свему судећи знају шта раде и требало би да нам буду примјер ако желимо здраву омладину и сигурну будућност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
