Хљеб наш насушни

Анита Јанковић Речевић
Хљеб наш насушни

Основа сваког оброка у нашим домаћинствима је хљеб. Било бијели, црни, полубијели, ражени, грахам, погача. Фришак и врућ, сув и од јуче. Већини је небитно. Важно је да је на столу јер је незамјењив. Многи без хљеба не могу чак ни кад једу супу и тјестенину.

Из тога је и произишла она чувена: "Само да се има за хљеб"! Та реченица је аман парола у већини породица, како у Републици Српској тако и у БиХ. Имати за хљеб је попут синонима за благостања на овим просторима. То је разлог зашто су пшеница, брашно и хљеб честа тема међу грађанством, привредницима, у медијима. Многи пјесници и писци су га описали и опјевали, у њега се кунемо, а с њим и проклињемо што јасно говори о значају и традицији конзумирања хљеба на овим просторима.

Када се све наведено узме у обзир хљеб би у овдашњим пекарама и маркетима требало да буде аман па багатела. Не буквално да се дијели за џабе, али да кошта симболично како би био доступан и онима плитког џепа, јер су заправо они највећи конзументи тог скромног храњивог производа.

Међутим, од појаве пандемије вируса корона па наовамо хљеб је све само не багатела. За поједине вјероватно чак и луксуз који себи не могу приуштити сваки дан. А тек ће постати луксуз, јер су многи пекари, и српски и федерални, најавили раст цијена ове основне животне намирнице.

Такве потезе правдају ланчаним растом трошкова производње, почевши од скупљих енергената, сировине па до зарада радника. 

Поскупљење хљеба за неколико десетина фенинга, према тврдњама домаћих пекара, само је нужно прилагођавање тренутној економској ситуацији како би обезбиједили одрживост пословања.

Нико од њих не страхује да ће више цијене резултирати падом продаје јер су свјесни навика и потреба становништва за хљебом и пекарским производима. Хљеб ће куповати био он марку, двије, три или не дај боже пет.

По свему судећи страх је резервисан само за грађане, јер једино они увијек извуку дебљи крај. Извјесно је да ће са растом цијена основне животне намирнице доћи до таласа поскупљења, како је правило и ред у нашој земљи.

Сваки привредник ће измјене својих цјеновника правдати већим рачунима за електричну енергију и фамозним растом плата који радници апсолутно и не осјете, јер је тај раст врло оскудан, тамо гдје је уопште дошло и до повећања плата.

Уназад два мјесеца послодавци увелико причају како ће повећање минималца погурати све остале трошкове, а да не знају ни да ли ће доћи до корекција и за колико. Таквим причама припремају терен како би избјегли шок и нагло незадовољство, не слутећи да је огорчење које тиња далеко поразније и са дугорочнијим посљедицама. За хљеб ће се имати колико год да поскупи, јер је насушна потреба, али шта ће(мо) за остало? 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана