Хладноратовски Нобел за великог пјесника

За десет-петнаест дана знаћемо ко је добио овогодишњу Нобелову награду за књижевност. С обзиром на њену неодвојиву везу с политиком, многи очекују да би награду могао добити неки палестински аутор. Такође, већ двије-три године говорка се о потенцијалном украјинском лауреату, тако да ни та опција дефинитивно није искључена.

А опет, колико год политички аспекти долазили у обзир могуће их је спојити са естетским да на такав избор не падне ни сјенка сумње. У том смислу, нобеловац од прије равно четири и по деценије, пољски пјесник Чеслав Милош, награђен је 1980. засигурно и због хладноратовских прелома и због рецентног папе Пољака, али и зарад чињенице да је без сумње спадао међу највеће пјеснике двадесетог вијека.

ГЛЕДАТИ СМРТИ У ЛИЦЕ

Нобелову награду Милош (1911 - 2004)  је добио кад му је било 69 година; потпуно исто колико је имао и Иво Андрић кад је примао своју. Андрић је послије награде живио још 14 година, а Милош чак 24. Био је дуговјечан, за разлику од свог колеге и пријатеља Јосифа Бродског, још једног хладноратовског лауреата, који је био један од најмлађих добитника са само 47  година, али је и умро са само 56. Милош је иначе умро тачно десет дана послије стоте годишњице рођења Витолда Гомбровича. Цијелу прву седмицу августа Пољска и свијет славили су Гомбровича, да би то славље прешло у тугу за Милошем. У својој књизи "Друга Европа" Милош пише и о безбројним ситуацијама током Другог свјетског рата кад је смрти фактички гледао у лице. ("Те четири године одучиле су мене и мени сличне од западне цивилизације ако о везаности за њу одлучује мање или веће поштовање према новцу и осјећање да се имају нека права".)

Једва пар година од времена кад је пузао приградским њивама док су тек десетак центиметара над њим летјели меци из есесовских пушкомитраљеза, Милош је возио "шевролет" с дипломатским таблицама друмом Њујорк - Бостон. Такав човјек зна, искуствено зна, да је све могуће. А опет је у свом дневнику из 1987. и 1988. (објављеном под називом "Година ловца") писао како је апсолутно сигуран да неће доживјети 2000. годину. (Ко уопште може очекивати да ће живјети деведесет година?) Међутим, Чеслав Милош надживио је двадесети вијек.

БАЛТИК

Милош је рођен прије Првог свјетског рата, тридесетог јуна давне 1911. године у Шетејниачу у Литванији. Најважнији град његове младости заправо је Виљнус, град који је Милош - као и сви Пољаци - увијек називао именом Вилно. У Вилну је Милош завршио гимназију и студије права, тамо је написао и објавио прве пјесме. Уочи Другог свјетског рата на мапу Милошевог животу уписују се још Варшава и Париз. Потоњи је град важан, јер је у њему живио Милошев стриц - дипломата, пјесник и мистик - Оскар Милош чији је утицај на Чеслава немјерљив. Други свјетски рат затекао је Милоша у Вилну, али највећи дио рата Милош је провео у Варшави. Научио је да земље лако пропадају, да се градови лако распадају у рушевине, да људи лако гину. Видио је како се варшавски Пољаци весело врте на вртешкама у топло прољетно вече док је јеврејски гето у њиховом граду горио. Схватио је да поезија не смије бити учесништво у званичним лажима. Послије рата Милош је радио као дипломата у Њујорку, Вашингтону и Паризу, али није могао уживати у наоко лагодном животу. Видио је у којем се правцу креће комунистичка Пољска. Милошева тјескоба је расла, а његови су пријатељи били свјесни тога. Један од њих казао му је да ће га након што одживи свој вијек Зевс казнити јер се бавио глупостима. Милошев пријатељ је, наиме, његову опсесију логорима сматрао глупошћу, Милош је - по њему - требало да преводи Шекспира, слуша Баха, пише пјесме које би свједочиле о везаности за револуцију и њене творце.

СНОВИЂЕЊА

Милош је одбио да буде државни мудрац и радије је постао бескућник. Није хтио да се зарад мјеста у антологијама одрекне онога што је једини пјесников позив. А за Зевса је више од пола вијека прије своје смрти исписао: "Нисам ја крив што си ме створио пјесником и дао ми дар да истовремено видим шта се дешава у Небраски и Прагу, у балтичким земљама и на обалама Леденог океана. Осјећао сам, ако нешто с тим даром не учиним, моје ће ми пјесме бити неукусне, а слава мрска. Опрости ми". Године 1951. Милош је затражио и добио азил у Француској. Нешто касније написао је и објавио "Заробљени ум", једну од најважнијих есејистичких књига двадесетог вијека. Почетком шездесетих година преселиће у Америку, тачније у Калифорнију и запослити се на универзитету Беркли. Тамо пише дивну књигу "Сновиђења над заливом Сан Франциско". Његов најважнији преводилац на српски Петар Вујичић биљежи: "У Берклију, на западном крају америчког континента, на свом Медвјеђем врху, с погледом на Пацифик, Милош је најзад остао сам са собом, као поново рођен". Тамо ће Милош написати неке од најљепших пјесама двадесетог вијека. Нико љепше од Милоша није писао о пијењу кафе и ловљењу лептира, о женама у разнобојним хаљинама, о људском уму - лијепом и непобједивом. Ево посљедње строфе једне од најљепших његових пјесама: "Има врло много смрти и отуда њежност/ према кикама, шареним сукњицама на вјетру,/ папирним чамцима нимало трајнијим но што смо ми сами…" 1980. године Милош добија Нобелову награду, а послије пада Берлинског зида све чешће борави у Пољској. Крајем двадесетог вијека живи на релацији Беркли - Краков. Посљедње године живота проводи у Кракову. Тако га је двије године прије његове смрти посјетила српска полонисткиња Љубица Росић. Овако се тога присјећала: "Када сам у пролеће 2002. године више од два месеца провела у Кракову, посетила сам Милоша и однела му хрпу часописа и две књиге, био је веома задовољан што се после више година 'враћа' у земљу, у којој је уживао велику популарност, а његов 'Заробљени ум' био Библија за српске интелектуалце. Овога пута позвао ме је у посету. Ипак, понела сам диктафон, јер сам помислила да је штета да не забележим разговор. Просто плене Милошева љубазност, занимање за ситуацију у нашој земљи, као и спремност да сасвим отворено разговара о стварима које ме интересују".

У Кракову је Милош и умро гдје и почива у једној градској цркви неколико стотина метара далеко од једног најпопуларнијих локалних барова који се зове – Бања Лука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.