Хелезов рат за милијарде

Док грађани БиХ броје посљедње марке до краја мјесеца, а пензионери и радници воде битку са цијенама, инфлацијом и све тањим новчаницима, у Сарајеву се очигледно води нека друга врста рата. И то оног у којем је главно питање како потрошити што више новца.

Министарство одбране БиХ, на челу са Зуканом Хелезом, не намјерава да се одрекне титуле највећег буџетског потрошача. Напротив. Ако је судити по плановима, апетити су порасли, па би у наредне три године у војни систем требало да буде упумпано више од двије милијарде марака.

Бар тако министар тражи. Шта се тачно планира за толики новац, питање је које би заслуживало посебну истрагу. Човјек би помислио да Оружане снаге БиХ управљају носачем авиона, а не касарнама које годинама кубуре са основном инфраструктуром.

Иронија је утолико већа што се у образложењима помињу природне катастрофе, модернизација комуникација и транспортних средстава. Све то звучи лијепо и  разумно, али се човјек не може отети утиску да би грађанима далеко корисније било да се прво модернизују болнице, путеви и школе, па тек онда артиљеријско-ракетне јединице.

Уосталом, против кога се то БиХ наоружава? Ко то пријети земљи која годишње губи десетине хиљада становника и чији најспособнији људи спас траже у Њемачкој? Можда је одговор у томе да је најлакше трошити туђи новац. А новац пореских обвезника, у политичком рјечнику, и није баш туђи. Он се посматра као неисцрпан ресурс, нешто попут природног богатства.

Зато и не чуди што министар Хелез, познат по својој опсесији дроновима и ратничкој реторици, са толиким ентузијазмом говори о модернизацији некакве војске. У земљи у којој се празне села и градови, а млади масовно одлазе, можда је једино што заиста напредује способност власти да све веће рачуне испоставља све мањем броју грађана.

Изгледа да је у БиХ једино сигурно то да ће буџет бити нападнут. И то изнутра. Јер, судећи по плановима, највећа опасност по јавне финансије нису ни глобалне кризе, ни рецесија, ни инфлација, него они који њима управљају.

БиХ можда никада неће постати војна сила, али би, ако се остваре утопистичке визије министра Хелеза, могла постати прва земља у Европи која је остала без становништва, а наставила да се наоружава као да јој пријети инвазија.

А када једног дана не буде довољно пореских обвезника да све то плаћају, остаће само питање ко је кога заправо бранио. Јер, у земљи из које народ одлази, а буџет за оружје расте, на крају ће важити неписано правило, ко преживи, причаће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.