Гдје вам је папир?

Иако живимо у 21. вијеку, када се готово све може пронаћи онлајн једним кликом, још постоје ситуације у којима грађани пред шалтером морају доказивати оно што би институција требало да већ има записано у свом дигиталном систему.

Један такав случај, у којем је за овјеру новог налаза за ортопедско помагало затражено старо истекло рјешење, поново отвара питање колико је здравствени систем код нас заиста дигитализован и да ли та дигитализација икоме олакшава живот. Управо са "добробити" дигитализације која очигледно код нас "каска и треба само још један папир" сусрела се пацијенткиња коју је на шалтеру Фонда здравственог осигурања Српске дочекало питање: "Гдје вам је старо рјешење?" Она је са новим налазом дошла да подигне ортопедско помагало. Старо рјешење је истекло и породични љекар је издао нови налаз, али пацијенткиња не може до свог помагала, јер је бацила старо истекло рјешење о одобравању.

Намеће се питање шта је са дигитализацијом система здравства у који је уложено око 30 милиона марака, да ли и даље за све морамо имати папир. Ако је нешто дигитализовано, зар сврха тог система није управо да податак постоји у рачунару, а не у фиоци код осигураника? Ако је рјешење подигнуто, у систему би требало да постоји податак да је искоришћено и да пацијент нема више право на то. Уколико није подигнуто помагало, а рјешење о одобравању истекло, и тај податак би требало да стоји у дигиталном облику. Систем у који су уложени милиони, грађанима би требало да олакша да увијек могу да провјере претходни статус, без тога да чувају папир. У супротном, чему онда улагања у дигитализацију?

Наравно, није свугдје тако и има у здравственом систему, али и другим областима у Српској примјера гдје дигитализација заиста ради свој посао, убрзава процедуре и грађанима штеди вријеме. Управо зато још више боде очи када се, упркос електронским евиденцијама и милионима уложеним у њихов развој, поново тражи папир.

Још је поразније када пацијента, умјесто објашњења и помоћи, на крају дочекају повишеним тоном и кратким "не може" уз питање: "Што немате старо рјешење?" Као да је он крив што систем нема податак који би, по логици дигитализације, требало да има. При томе, ако је чување старог рјешења заиста услов за издавање новог, онда грађани о томе морају бити јасно обавијештени. И опет онда исто питање: Чему дигитализација?

Тако се одавно позната мисао "Видљивост је замка" код нас у 21. вијеку потврђује на дјелу. Поменути случај је показао да иако је пацијент потпуно видљив у дигиталном систему кроз матичне бројеве, картоне и електронске евиденције, његов податак је невидљив онда када му је најпотребнији. Зато се поставља једноставно питање да ли смо заиста дигитализовали здравство или смо само потрошили милионе да бисмо папирима додали рачунаре и компликовали администрацију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.