Фотеље за Гиниса
БиХ је по много чему специфична земља коју мало ко може да разумије, али у исто вријеме и једна мала заједница којој по броју јавних функција могу да позавиде и далеко развијене државе у региону па и шире.
Гледајући домаћу политичку сцену, разговоре и преговоре, добар дио приче и послова се махом своди на подјелу управо тих позиција, а потом на то како и најједноставнију ствар закомпликовати те и једном реченицом распирити огромну ватру која ће дуго остати да тиња. Политичари с обје стране међуентитетске линије између Републике Српске и ФБиХ, као два равноправна ентитета, су усмјерени на сарадњу, а почесто и приморани на њу како би покушали да се договоре куда и којом брзином треба да иде БиХ као једна цјелина. Новија историја ове земље препуна је записа о састанцима послије којих су и једни и други излазили и исти описивали реченицом да ништа нису успјели да се договоре, а у случајевима када је, ето, ипак направљен неки помак, знали су да оптимистично саопште "да су се договорили да ће се договорити".
Међутим, у ријетким моментима, најчешће у "минут до 12" или чак "минут послије 12" некако су и успијевали да дођу до договора, односно компромиса који одржава ову земљу у животу, било да је ријеч о попуњавању фотеља или о питањима која су важна за све грађане ове и овакве БиХ те њене обавезе на путу ка пуноправном чланству у ЕУ. Дешавало се да су партнери доподне заправо љути ривали, а послијеподне остане вијест да су се договорили о актима, чиме су одблокирали средства из ЕУ или ставили потпис на документ који је годинама био камен спотицања. Али...
Домаћи лидери и њихови сљедбеници нису једини који одлучују о томе који ће закон и у којој форми бити усвојен. О томе шта ће писати у том документу и неким другим актима питају се и странци. Неријетко су укључени у све те процесе јер им, ето, то сила дозвољава као готово више нигдје у свијету, а с друге стране, и као главни консултанти, махом, бошњачке стране у њиховим поступцима у земљи за коју свуда и увијек тврде да је суверена и да је она за њих светиња.
Уплитање странаца у домаће преговоре и договоре углавном није доносило ништа добро, већ супротно. Ако изузмемо то да је сулудо да су и даље, након готово три деценије присутни у институцијама БиХ и да из својих фотеља у амбасадама диригују ко ће гдје, шта и како, додатно је поражавајуће то што управо, случајно или не, спорне потезе повуку почесто баш у данима када се чини да је лидерима кренуло. Било би лијепо да, за промјену, овај пут, послије сулудог налога Кристијана Шмита који је из фотеље високог представника одлучио да се поигра и на пољу културе, лидери покажу да су одговорнији и успију остати на правцу који су оптимистично ухватили у земљи у којој има фотеља за Гиниса и које и домаћи и странци чувају као очи у глави.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
