Фавелизација

Кад убиства на улицама постану "само још један догађај у вијестима", а криминалци, који се након сваког хапшења враћају на улицу, "нормална појава", онда ћемо сви постати таоци системске неодговорности.

Убиство Саве Чолића усред дана, уз више од 20 испаљених метака из аутоматске пушке пред очима грађана, најбруталнији је подсјетник да безбједност у Бањалуци није нешто што се подразумијева. Она није аксиом, већ стање које се свакодневно мора бранити, чувати и потврђивати.

Ово нам говори колико је танка линија између привида безбједности и стварности у којој се, због неадекватне борбе против криминала, наша мирна насеља могу претворити у бразилске фавеле које су често под контролом банди, гдје ни полиција није безбједна јер кад се пуца усред бијела дана, свако може постати жртва. То мора забринути сваког од нас, а посебно оне који су задужени за нашу безбједност. Они морају схватити да безбједност није стање које траје само по себи, већ задатак који се мора стално испуњавати. 

Грађани морају знати да систем функционише и да неће остати незаштићени. Оно што додатно брине је и то да се све чешће послије оваквих злочина чује да су мотиви рекет, пријетње, уцјене. Ако је заиста  тако - гдје су биле институције? 

Зашто нису реаговале раније? Ако је истина да је убијени пријетио убиством сина свом убици и ако је неко због тога одлучио да "предухитри правду", онда је то директна посљедица институционалног сљепила. Кад држава затвори очи пред насиљем, оно кад-тад изађе на улицу.

Ово убиство је доказ да, када правда затаји, закон у руке узимају они које воде  освета или страх. А кад се потежу дуге цијеви пред очима обичних људи, колатерална жртва може бити било ко од нас. Још је поразнија чињеница да је убијени Чолић недавно био у бјекству, али је, након што се предао, пуштен да се брани са слободе. 

Није мировао, већ је поново ухапшен због пријетњи свједоку у судском поступку. Међутим, опет је пуштен. Колико пута се то мора догодити да систем схвати да без озбиљне процјене безбједносног ризика пуштање особа са криминалним досијеом представља опасност за све. Нажалост, овај злочин  није изолован случај убиства на улицама нашег града. Само неколико мјесеци раније, у јануару, је испред популарног ресторана "Стара Ада" убијен Дејан Костић Дела, одраније познат и осуђиван криминалац. Још једно јавно смакнуће. Још једна порука да се лако и изненада можемо наћи усред ватреног обрачуна. 

Тачно је да два-три убиства у неколико мјесеци или година не значе да је Бањалука постала фавела. Али ако се институције понашају као да не знају, тада симболика фавелизације постаје стварна. Не по броју мртвих, него по осјећању страха. 

Филозоф Хана Арент једном је рекла: "Зло није радикално, оно је банално". Управо та баналност, када систем на насиље одговара рутино, је оно што нас највише мора плашити. Јер када све ово постане "само још једна црна хроника", а повратници из затвора "позната имена" на слободи, тада више нико од нас није безбједан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.