Друга страна рачуна

За БиХ се надалеко чуло, али мало гдје по нечему добром. И док и даље има оног кукоља који у миру машта како да испуни неуспјеле ратне снове, заједно са осталима не преза да узима све што се може узети у овој држави, земљи, државној заједници ма како год је назвали. А новчаница понајвише.

БиХ, према Дејтону, чине два ентитета - Република Српска и Федерација БиХ, а не треба заборавити да су наше комшије с друге стране ентитетске линије подијељене још и по кантонима.

Кад се подвуче црта, тешко да на мањем простору има више руководилаца док је пребројање свих осталих службеника и савјетника, како се каже, виша математика. А у том истом домену је, без икакве конкуренције, и цифра која показује на крају године и њихову свеобухватну потрошњу од јануара па све закључном са крајем децембра. Ништа мање запањујући нису ни они износи на који сваког мјесеца упишу у евиденције на основу рачуна које уредно сви достављају како би их "покрили" из те заједничке касе.

Ипак, посебан пик годинама је на оним институцијама које су формиране на нивоу БиХ, односно које су се кроз свакојаке, како домаће тако и иностране идеје, намножиле од Дејтона па наовамо.

Министарства, агенције, канцеларије, дирекције, управа, одјељења, сектори па на основу њих директори, замјеници, секретари, секретари са посебним задатком, службеници (стручни, виши...), савјетника "к'о у причи", а не треба заборавити ни посланике и делегата чија мјесечна зарада достиже и 7.000 КМ, а да, у неким случајевима, и не проговоре. Али тако је, побогу, одредио Устав и као што ни за било шта друго питање које се подводи под категорију "тешко", ни за ово, логично, нема довољно политичке воље да коначно буде упаковано у неке оквире, распоне који не вријеђају здрав разум.

Јер се предуго превише троши у овој земљи. Јер је немогуће и сабрати колико су само те институције потрошиле новца пореских обвезника, док би се, с друге стране, далеко лакше могао израчунати њихов допринос развоју и напретку ове и овакве БиХ.

И ови редови су свакако прилика за још један подсјетник на бројне сумње у намјенско трошење силних стотина милиона марака које из године у годину саопштавају и у биљешкама наводе, подебљаним словима, ревизори. Али, уз то треба подсјетити, и то подебљаним словима, да је принцип одговорности још стотинама километара далеко од прагова бројних институција и глава оних који њима руководе, али и раде.

Надлежни су се, ове године, ипак досјетили да би могло да уведу неког реда, односно повећају транспарентност тако што ће документе и извјештаје о трошковима и уговорима да објављују на својим интернет страницама.

Од објаве као објаве неће бити неке користи. Суштина и насушна потреба је да друга стране рачуна показује резултате, а не само да служи као адреса за правдање цехова међу којима је било, а вјерујемо да и даље има, оних који су доношени чак и из ноћних провода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.