Цијене без кочнице

Врзино коло никако да се расплете, а како дани одмичу, ситуација постаје све затегнутија и замршенија, без назнака да ће проблемима ускоро доћи крај. Професионални превозници, камионџије и возачи аутобуса, већ кују планове за блокаде идуће седмице због фамозног правила 90/180, што би додатно могло закомпликовати свакодневицу грађана и привреде. У исто вријеме, нафташи дижу цијене горива, а сваки тај раст неминовно се прелива на готово све остале производе и услуге.

Као да то није довољно, представници привредне заједнице и трговци у Српској траже одгађање одлуке Владе о ограничењу маржи на 15 дана, уз образложење да је мјера "непотпуна" и да има "доста нејасноћа". Мјера која је најављена као заштита потрошача тако се већ на старту суочава са отпором оних који би је требало спроводити. У пракси, то значи да грађани и даље остају на вјетрометини тржишта.

Ни живинари више нису поштеђени притисака. Сектор који је до прије само мјесец дана функционисао без већих проблема, сада је суочен са растом трошкова и затварањем тржишта, па су и они најавили корекције цијена. То практично значи да би и основне намирнице, попут пилећег меса и јаја, ускоро могле бити скупље, што додатно оптерећује кућне буџет и то пред Васкрс. Један конкретан примјер видљив је већ на кућним буџетима, гдје породица која је прије пола године могла напунити корпу основним намирницама за исти износ, данас мора да бира шта ће оставити на полици. Послодавци, с друге стране, све теже одржавају пословање без корекција цијена или смањења трошкова, што отвара и питање стабилности радних мјеста. Ако се ускоро не појаве јасне и примјењиве мјере, страх је да би ово врзино коло могло постати још затегнутије и далеко теже за расплести.

С друге стране, нема ни охрабрујућих вијести са глобалног плана. Тензије на Блиском истоку и даље утичу на кретање цијена нафте, а самим тим и на све остало. Оптимизам је одавно уступио мјесто неизвјесности, а сваки нови дан као да доноси нови разлог за бригу.

И док се проблеми гомилају, грађани се све чешће питају има ли овоме краја. Јер, кад човјек помисли да не може горе, стварност га брзо разувјери. Црни облаци надвили су се над економијом и свакодневним животом, а сунце никако да огрије.

Посебно забрињава што дуготрајна економска неизвјесност не оставља посљедице само на новчанике, већ и на здравље људи. Психолози упозоравају да стална неизвјесност изазива хроничан стрес, раздражљивост и осјећај беспомоћности, јер мозак природно тежи стабилности и предвидивости. Када томе додамо свакодневне бриге, од раста рата кредита до скупље корпе у продавници, јасно је да терет постаје све тежи. Можда се још "може догурати", како народ каже, али питање је до када и по коју цијену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.