Челични удар

Да надлежни у БиХ немају ни мало слуха за проблеме грађана и привреде одавно већ није вијест у овој земљи. То се показало на безброј примјера претходних година, а и у овом кризном времену само се овјерава. Доносиоци одлука једноставно, изгледа, не познају други смјер дјеловања од онога који се односи на загорчавање живота грађана јер на заједничком нивоу једноставно не могу да се договоре и било шта усвоје.

Глуви су и нијеми на вапаје хиљаде радника, привредника, угрожених категорија становништва... Не дотиче их ништа. По свему судећи, они који сједе у институцијама и доносе одлуке, живе у некој другој финансијског димензији гдје не постоји нити један могући проблем. А благодати таквог живота су, да подсјетимо, обезбиједили управо са леђа оних којима сада загорчавају свакодневницу.

Таман када смо помисли да не може бити горе, да је све црно да црње не може бити, надлежни нас увијек изненаде и покажу да могу бити још бахатији и од тога најцрњег направити далеко још црње.

Примјер томе је неувођење царина на челик како би се заштитила домаћа производња. Поједини министри у Сарајеву нису гласали за такву одлуку и директно су угрозили 11.000 радних мјеста. Дакле, директно, а индиректно је то вишеструко већи број. Не причамо, дакле, о десетинама радних мјеста, већ о хиљадама. У сваком нормалној земљи одлуке о заштити домаће производње биле би експресно усвајане, али с обзиром на то да је БиХ далеко од тога, такве мјере се не доносе, оне су непознаница.

Таква бахатост, истог дана, доминирала је и у највишем законодавном тијелу на нивоу БиХ гдје није прошао закон којим би биле укинуте акцизе на гориво. По свему судећи, рекло би се, да су и једни и други радили у координацији, односно по инструкцијама својих претпостављених. Јер министри и посланици, нажалост, у овој земљи су само пијуни и са њима њихове вође управљају „на џојстик“. Да није тако и да имају бар мало разума, дали би зелено свјетло за одлуке које би колико толико олакшале муке грађана и привредника или би исте предлагали.

Такође, претходних дана надлежни су показали да нимало не хају за проблеме превозника. Појединци се нису чак ни удостојили да са њима сједну за исти сто како би ријешили нагомилане проблеме транспортног сектора који је већ у дубиози, а који запошљава више хиљада возача.

Све наведено јасно показује да надлежни не само да игноришу проблеме грађана и привреде, већ их својим одлукама свјесно гурају у још дубљу кризу. Док се хиљаде радних мјеста гасе, а људи боре за голу егзистенцију, они који би требало да штите јавни интерес понашају се као да живе у паралелној стварности, недодирљиви и некажњиви. Оваква политика није само погрешна, она је погубна. И ако се хитно не заустави, води директно у економски слом и потпуни друштвени распад, у којем ће грађани остати препуштени сами себи, као колатерална штета туђе бахатости и нечињена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.