Брисел и БиХ

БиХ је, као земља, на европски пут закорачила прије више од деценију и по. Готово цијелу ту једну епоху обиљежиле су изјаве како је то можда и једина ствар о којој су сагласне све стране у овој и оваквој заједници, док су у исто вријеме, с друге стране, почесто не бирајући ријечи, оптуживали једни друге за подизање ручне те чешће држање кочнице умјесто додавања гаса на путу ка том циљу.

Иако је цијели Балкан, а тиме и БиХ, на тлу Европе, још није, како се то каже, дио европске породице. А све земље у овом дијелу континента који називају "западни Балкан" теже управо ка томе. Неке су брже, неке спорије. Некима се мање, а некима више гледа кроз прсте. Једне су ближе јер не презају од тога да буду "сагласне" са свим мишљењима која се креирају у званичном Бриселу, док су друге, понекад данас даље него јуче, јер мисле својом главом и тврде да није у питању инат и опструкција, већ само с циљем интереса народа које заступају. 

Када је конкретно у питању БиХ, може се рећи да је, у принципу, ситуација таква да иза успјешног корака услиједе барем два уназад и тако из године у годину. Чињеница јесте да су усвојени закони који носе, такозвани, европски печат. Исто тако и да постоји воља да се иде ка том чланству, иако постоје и други са којима сарадња не би била, судећи по изјавама званичника, лоша. 

Међутим, БиХ је за сада само на европском путу. И ту поново, сада већ букте тензије. Задаци су јасни, али не баш и приоритети, ко зна по којим и чијим критеријумима. Јер о чему данас причамо? О законима о граничној контроли и заштити личних података као приоритетима, а гдје је "нестала", на примјер реформа Изборног закона, која је донедавно пунила и новинске ступце, јер се водила као приоритет над приоритетима? Гдје су "Сејдић и Финци", а ево нас у неизборној години која је идеално вријеме за преговоре о томе. 

А идеално је и вријеме да и сама Унија једном буде јасна. Да каже да ли смо јој потребни да будемо равноправан њен дио или само да би могли лакше да управљају овим дијелом и цртају га по свом нахођењу, а које није исто као оно за које су се борци изборили у најтежим временима, а руководиоци и сачували, додуше у нешто измијењеном облику? 

Суштина је да је мишљење народа о томе подијељено. Једни су чврсто за све, такорећи, европске вриједности, док други бране оног што се често подводи под балкански менталитет. И тешко да ће их ико помирити. Али остаје и то да БиХ иде ка чланству, испуњава услове, усваја законе. 

Ипак, тај пут није једносмјеран. И Брисел треба да, како тражи разумијевање за неке своје ставове, хтјења и жеље, уважи и схвати разноликост ове БиХ, са свим њеним специфичностима. А у старту то је да овдје постоје три гласа која треба да усагласе један став, а не један глас који ће говорити оно што он мисли, а

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.