Бојкот

Позив на бојкот тржних центара, бензинских пумпи и кафића у Републици  Српској због превисоких цијена у петак је доживио фијаско. 

Бар тако кажу званични подаци Пореске управе Републике Српске, која је експресно сабрала промет преко фискалних каса на тај дан. Према тим њиховим бројкама промет је у петак био већи за 16 милиона марака него дан раније. Није мало. 

Дакле, према тим званичним бројкама бојкот не да није успио, већ је имао контраефекат. Више се куповало. И то знатно више него дан раније, када су грађани позвани да купе све што им треба само да у петак не свраћају у тржне центре. Кафиће је немогуће заобићи и избјећи. То је навика од које не одустајемо ни у оним најцрњим данима.  

Дакле, ако желимо напунити касу трговаца, али и ону републичку требамо онда сваке седмице бар једном бојкотовати тржне центре, који цијене на рафама мијењају из сата у сат. Тако све док та идеја не успије. А, једном ће успјети. Мора. 

Успјела је у Хрватској, Црној Гори, појединим европским државама па мораће ако не први пут, онда бар из десетог и код нас. 

Јер оно са чим се сусрећемо на домаћем тржишту је у најмању руку уништавање грађана и њихових породица. Већина породица ни сама не зна како преживљава. И таман када помисле да цијене више не могу да дивљају, скачу и лете у небеса, сутрадан их трговци одмах демантују. Њиховом бахаћењу не назире се крај. Са друге стране одавно је познато да су сва та поскупљења неоснована. Тог тренда богаћења на осиромашеним грађанима  газде тржних центара се не одричу. На рафама домаћих продавница производи су скупљи него у Њемачкој, Словенији, Италији и многим другим развијеним земљама широм свијета, гдје се плате ни изблиза не могу поредити са оном сићом коју има овдашња радна снага. 

Том апсурду, нелогичности једном за свагда треба доћи крај. Јер, како? Докле? До када? Бојкот је начин да се укаже да нешто није добро, а то већ није одавно. Народу је прекипјело. Дуго се и чекало. Како је кренуло доћи ћемо у ситуацију да ћемо бити приморани, принуђени, натјерани да читаву седмицу не идемо у тржне центре. Јер, једноставно људи неће имати пара. Дакле, сами трговци похлепници ће народ довести до дога да од једнодневног иду до седмодневног па и неког већег бојкота трговина. Јер, новца је немогуће имати за оне цифре, бројеве које стављају на рафе испод основних животних намирница. 

Дакле, грађани су натјерани на бојкот, а тај први, ако је вјеровати према подацима званичних институција, није успио. Али од нечега се треба кренути, па ће вјероватно неки идући имати и резултате. Јер сами слогани "стоп превисоким цијенама, бојкот спушта цијене" и "буди дио промјене" обећавају. Позитивне промјене дешавају се у региону под тим слоганима, па има наде да ће и код нас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.