Богатство без пореза

У земљи у којој се "високи" лоповлук не кажњава, већ често награђује малим казнама и условним осудама, привредни криминал постаје пословни модел. Јер када институције жмире, а друштво слави "способне" и оне које знају да се снађу није ни чудо што умјесто пореских уплата у буџет стижу само извјештаји о милионској штети. Тако многи стичу богатство без пореза.

Према подацима Пореске управе Републике Српске привредни криминал за само пола године однио је најмање 2,33 милиона марака. Због тога је у том периоду тужилаштвима достављено 20 извјештаја и то највише због сумњи на утају пореза и доприноса. Ипак то није права мјера размјера проблема, већ само оно што је "ухваћено" и врх леденог бријега.

Заправо економисти упозоравају да је стварна штета вишеструко већа.

Сива економија, исплате плата у ковертама, утаје пореза и лажно приказивање добити често остану неоткривени, дијелом због корупције, дијелом због неефикасних закона, али и због политичког уплитања које онемогућава озбиљније процесуирање "великих риба".

Слабе или никакве казне за привредни криминал не обесхрабрују, већ напротив дјелују као позив. Порука је јасна, ако и будеш ухваћен, проћи ћеш с условном или симболичном казном, а оно што си незаконито задржао углавном остаје твоје.

Истраживања и пракса показују да казне за привредни криминал нису ни близу довољне да дјелују као одвраћајући фактор. У неколико случајева пресуда за милионске проневјере или утаје пореза, оптужени су прошли с условним казнама или минималним затвором, а дио новца никад није враћен. Таква пракса шаље поруку да чинити привредни криминал не само да се исплати, већ представља "нормалан ризик пословања".

Посебан проблем је друштвени амбијент, јер када се неко обогати сумњивим радњама и не заврши на оптуженичкој клупи, он се слави као "способан", умјесто да буде друштвено презрен. Тиме се корупција и криминал легитимизују у очима јавности, јер када неко "прође некажњено" многи закључују да се "исплатило", а не да је "противзаконито".

Проблем исплата плата у ковертама додатно погоршава то што радници ћуте из страха, или чак из увјерења да нигдје друго не би добили исто. Тако сви постајемо саучесници једне шире преваре, чије посљедице осјећају најугроженији. Свака неуплаћена марка пореза значи мање новца за здравство, образовање, социјалне програме и субвенције.

Предсједник Уније послодаваца РС Зоран Шкребић с правом истиче да без сузбијања сиве економије нема ни стабилног система. Али проблем нису само несавјесни послодавци, већ и систем који годинама толерише кршење прописа, а раднике оставља без заштите. За крај вриједи подсјетити на ријечи Платона да је "највећа неправда чинити неправду и остати некажњен".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.