А шта да је обрнуто?

БиХ је дубоко подијељена земља и то не само међуентитетском линијом из Дејтона већ због свих оних усијаних глава које још живе у прошлом вијеку и не престају да сију мржњу гдје год ногом стану.

То нико не може да демантује. То се види. То, напрасно, избија из људи који су прихватили те визије и манире и у овом новом добу које живимо. Оно што је у свијет отишло из сарајевске "Скендерије" је тек обрис онога што појединци живе сваког дана.

Српска је на мети јер постоји. Тако је и са Србијом. Макар не урадиле ништа, криве су јер постоје, док они с друге стране мисле да могу да их до миле воље нападају, прозивају, газе јер им се, ето, може. А шта да је било обрнуто?

Шта би било да је у Бањалуци или Београду извиждана химна БиХ, иако је и она наметнута у овом покушају пројекта од државе и без иједне ријечи која би пробудила неку емоцију у човјеку док је барем слуша? Шта би било да су се у бањалучким и београдским дворанама завијориле заставе под којима је српска војска бранила вјековна огњишта, а које данас на другој стране буде нелагоду?

Шта би било да је први устао неки министар српских коријена и поручио да се неће извинити БиХ због срамног скандирања јер у томе не види ништа лоше и све то повезао са крвавим деведесетим годинама? Па докле више?

Елмедин Конаковић, садашњи министар и некадашњи кошаркаш, је послије утакмице између БиХ и Србије отворено рекао оно што мисли велики дио припадника народа којег представља у БиХ. Нажалост, превише је оних који помињу само бол мајки Сребренице, а плешу уз јецаје српских дуж Подриња. Црвеног од прекланих вратова. Немојте више ако знате и за Бога и за Алаха.

Докле ћете држати ову земљу на рубу амбиса? Докле ћете живјети немогуће снове? Докле ћете газити по свима само да бисте уздигли своје? Докле ћете бацати отров на све живо што с обје стране Дрине покушава да некако живи и од рада, труда и зноја подиже нове генерације, с вјером да им никада неће крај главе проћи метак или сијевнути граната?

Сваки нови дан показује колико је БиХ неуспјела као заједница иако у њој има добрих комшија који се крсте на овај или онај начин те клањају како им вјера налаже.

Али док ти и такви гледају како да заштите породице од зле крви, они други изнова буде духове прошлости, глумећи вјечите жртве. Иако знају шта су радили они који су с њима били раме уз раме у рову или на фронту. Иако знају да су нечије марионете док их ти исти не пусте низ воду и да би било боље да раде за боље сутра свих оних који су још под овим дијелом неба, али...

Ових дана вратио се на сцену и Насер Орић и у једној од реченица рекао све. Она гласи: "Ослобођен сам свих оптужби у Хагу". Сасвим довољно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.