Завод: При обнови Генералштаба обавезно очувањe аутентичног изгледa

Танјуг
Завод: При обнови Генералштаба обавезно очувањe аутентичног изгледa

БЕОГРАД- Реконструкција зграда Генералштаба и Министарства одбране, срушених у НАТО бомбардовању, чију је судбину поново актуелизововао предлог Ричарда Гренелa да САД плате реновирање здања у Улици Кнеза Милоша , по оцjени надлежних подразумијевала би враћање његовог изворног изгледа, пошто је ријеч о објекту који има статус заштићеног културног добра.

При томе и евентуална нова намјена објекта не смије бити у супротности са његовим карактером , а да ли је намјена примјерена или не, оцјену ће дати Завод за заштиту споменика културе Града Београда.

Архитектонски комплекс, подигнут од 1956. до 1965. године по пројекту архитекте Николе Добровића, познат и као ''комплекс Сутјеска'', својом експресивном формом, урбанистичком диспозицијом и снагом цјелокупног ансамбла дефинише и маркира једну од најпрометнијих раскрсница у Београду, истичу у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда и указују да је мјерама техничке заштите предвиђено очување аутентичног изгледа, волумена и габарита објекта.

Како објашњавају, реновирање објекта требало би да се реализује према мјерама техничке заштите, дефинисаним Одлуком о утврђивању културног добра, и условима које прописује Завод, а у складу са реалним могућностима у односу на постојеће стање објекта, чија је статичка стабилност у великој мери нарушена током бомбардовања 1999. године.

''То подразумијева да предвиђена реконструкција или обнова објекта обухвати враћање изворног изгледа у мери у којој је то могуће, с обзиром на степен оштећења, уз поштовање основних волуметријских и обликовних одредница, као и примјену одговарајућих материјала'', наводи се у одговору Танјугу о томе шта би подразумијевала евентуална обнова урушених зграда Генералштаба.

Годинама се лицитирало о судбини здања на ексклузивној локацији у центру престонице, а у медијма су се појављивале различите идеје о реконструкцији тог објекта за који су, наводно, били заинтересовани шеик Абу Дабија Мухамед бин Зајед и амерички председник Доналд Трамп, који су на месту урушених објеката видјели луксузни хотел.

Такође, спомињала се и идеја да се објекат претвори у Музеј српског средњег века, а испред подигне споменик Стефану Немањи који ће, ипак, бити постављен на Савском тргу.

У јавности се говорило да би зграде А и Б бившег Генералштаба могле бити претворене и у објекат јавне намене у који би биле смјештене поједине администрације.

У Заводу објашњавају да нова намјена објекта није дефинисана Одлуком о утврђивању културног добра, али да не смије бити у супротности са карактером објекта.

''Новом намјеном не би требало да се девастира и деградира објекат. Када се појави приједлог за нову намјену, Завод ће дати оцјену да ли је намјена примјерена или не'', кажу у Заводу.

Зграда Генералштаба и Министарства одбране припадају цјелини ''Подручје уз Улицу кнеза Милоша", општине Савски венац, Стари град и Врачар, а која је од 2017.године, такође, под заштитом.

''Заштићене парцеле споменика културе, на којима се налази зграда Генералштаба, такође, подлијежу мјерама техничке заштите, тако да све интервенције у оквиру наведених парцела представљају саставни дио услова стручне службе заштите'''', напомињу у Заводу.

Објекти, површине око 50.000 квадрата, тешко су оштећени у два налета бомбардовања у ноћи између 29. и 30. априла 1999.године, а Генералштаб је трећи пут ракетиран неколико дана касније, у ноћи измеду 7. у 8. маја.

Комплекс је 2005.године проглашен спомеником културе одлуком Владе Србије.

Средњи дио објекта, који се налази преко пута зграде Владе Србије (зграда А) је допола порушен током 2016. и 2017. године из безбједносних разлога.

Министарство одбране и Војска Србије су корисници комплекса зграда старог Генералштаба, а за извођење радова и одлуке у вези са будућим плановима задужена је Дирекција за имовину.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана