Србија спремна на међународни надзор

Срна
Србија спремна на међународни надзор
Србија спремна на међународни надзор

БЕОГРАД - Србија је спремна да прихвати међународни надзор у вези са издржавањем казни у Србији српских држављана осуђених пред Хашким судом, изјавио је помоћник министра правде Србије Чедомир Бацковић на сједници Савјета безбједности УН у Њујорку.

Бацковић је указао да би тај надзор био прецизно дефинисан, као и да је Влада Србије спремна да пружи јасне гаранције да се осуђена лица неће наћи на пријевременој слободи без одговарајућих одлука Међународног механизма за кривичне трибунале или неког другог органа УН који би у будућности био надлежан за ова питања.

“Сврха кажњавања, између осталог, укључује и ресоцијализацију осуђених лица. Тешко је очекивати да ће доћи до остварења сврхе кажњавања, уколико осуђени казне издржавају у веома удаљеним земљама чији језик не разумеју и где им је могућност посета и контаката са породицама сведена на минимум”, истакао је Бацковић.

Он је указао на тежак положај двојице држављана Србије, осуђених пред Трибуналом - Милана Мартића и Драгомира Милошевића, који се налазе у затвору у Естонији, саопштено је из Министарства правде Србије.

“О њиховом стању, у више наврата, како од Министарства правде и Министарства спољних послова Србије, као и Међународног комитета Црвеног крста и самих осуђених, обавештаван је тадашњи председник Међународног механизма за кривичне трибунале Теодор Мерон, као и актуелни председник Међународног механизма за кривичне трибунале Кармел Ађијус”, нагласио је Бацковић.

Он је поново позвао представнике Међународног механизма за кривичне трибунале и представнике одговарајућих институција, које одреди генерални секретар УН, да посјете Србију, обиђу затворске капацитете и да се увјере о стању затвора за ту намјену.

Говорећи о иницијативи Србије, покренутој прије више од 10 година, да њени држављани, осуђени пред Хашким трибуналом, издржавају казне у Србији, Бацковић се осврнуо и на захтјеве у којима се тражи измјена одредбе Правилника о поступку и доказима, која се односи на помиловање, ублажавање казне или пријевремено пуштање на слободу.

“Резолуцијом Савета безбедности, Механизам је охрабрен да размотри условни режим раног отпуштања. Постоје званичне изјаве да је председник Ађијус то већ жузео у обзирж и да је Тужилаштво жозбиљно забринутож због чињеница да је већина осуђених лица безусловно пуштена на слободу након што су издржали само две трећине казне”, рекао је Бацковић.

Он је упозорио да такве изјаве представљају најаву неоправданих промјена у раду Међународног механизма за кривичне трибунале.

“Тешко је поверовати да је коинциденција да се ово питање ставља на ждневни редж у тренутку када ове године, неколико држављана Србије стиче или је стекло услов за пуштање на превремену слободу, после истека две трећине казне затвора. Већина њих је поднела захтев за пуштање за превремену слободу председнику Међународног механизма за кривичне трибунале”, рекао је Бацковић.

Он је нагласио да је одговор Ађијуса о том питању изостао, без икаквог образложења.

Бацковић је поновио да је ријеч о људима поодмакле старосне доби и лошег здравственог стања, те да правично рјешавање тих случајева због разлога хуманости не би смјело да изостане.

Он је подсјетио на случај генерала Небојше Павковића, кога је тужилац за ратне злочине самопроглашеног Косова Дрита Хајдари покушала да саслуша у затвору Кулмакоски у Финској и да је ту наводно била ријеч о поступку такозване “међународне” правне помоћи по замолници у вези са наредбом о спровођењу истраге.

Бацковић је указао да пуну јурисдикцију над овим случајем има само Механизам за међународне кривичне трибунале.

“Он је према свом Статуту надлежан да надгледа извршење казни које је изрекао Хашки трибунал и Међународни механизам за кривичне трибунале, укључујући спровођење споразума о извршењу казне који су УН склопиле с државама чланицама и других споразума с међународним и регионалним организацијама и другим одговарајућим организацијама и телима”, рекао је Бацковић.

Он је истакао да ни послије два писма које је министар правде Србије упутио Механизму поводом тих дешавања, није добијен одговор.

“Није јасно ко је одговоран за тај покушај, као ни то да ли је Међународни механизам за кривичне трибунале дао сагласност територији под протекторатом УН у складу са Резолуцијом 1244, која није чланица УН и нема статус државе”, указао је Бацковић.

Он је подсјетио да је, у тренутку када се назире окончање рада Механизма, од изузетне важности активно ангажовање Савјета безбједности УН по свим отвореним питањима.

“Одлучивање о тим питањима требало би да буде транспарентно, а Србија очекује одговоре”, закључио је Бацковић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана