Srbija spremna na međunarodni nadzor

Backović je ukazao da bi taj nadzor bio precizno definisan, kao i da je Vlada Srbije spremna da pruži jasne garancije da se osuđena lica neće naći na prijevremenoj slobodi bez odgovarajućih odluka Međunarodnog mehanizma za krivične tribunale ili nekog drugog organa UN koji bi u budućnosti bio nadležan za ova pitanja.

“Svrha kažnjavanja, između ostalog, uključuje i resocijalizaciju osuđenih lica. Teško je očekivati da će doći do ostvarenja svrhe kažnjavanja, ukoliko osuđeni kazne izdržavaju u veoma udaljenim zemljama čiji jezik ne razumeju i gde im je mogućnost poseta i kontakata sa porodicama svedena na minimum”, istakao je Backović.

On je ukazao na težak položaj dvojice državljana Srbije, osuđenih pred Tribunalom - Milana Martića i Dragomira Miloševića, koji se nalaze u zatvoru u Estoniji, saopšteno je iz Ministarstva pravde Srbije.

“O njihovom stanju, u više navrata, kako od Ministarstva pravde i Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kao i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i samih osuđenih, obaveštavan je tadašnji predsednik Međunarodnog mehanizma za krivične tribunale Teodor Meron, kao i aktuelni predsednik Međunarodnog mehanizma za krivične tribunale Karmel Ađijus”, naglasio je Backović.

On je ponovo pozvao predstavnike Međunarodnog mehanizma za krivične tribunale i predstavnike odgovarajućih institucija, koje odredi generalni sekretar UN, da posjete Srbiju, obiđu zatvorske kapacitete i da se uvjere o stanju zatvora za tu namjenu.

Govoreći o inicijativi Srbije, pokrenutoj prije više od 10 godina, da njeni državljani, osuđeni pred Haškim tribunalom, izdržavaju kazne u Srbiji, Backović se osvrnuo i na zahtjeve u kojima se traži izmjena odredbe Pravilnika o postupku i dokazima, koja se odnosi na pomilovanje, ublažavanje kazne ili prijevremeno puštanje na slobodu.

“Rezolucijom Saveta bezbednosti, Mehanizam je ohrabren da razmotri uslovni režim ranog otpuštanja. Postoje zvanične izjave da je predsednik Ađijus to već žuzeo u obzirž i da je Tužilaštvo žozbiljno zabrinutož zbog činjenica da je većina osuđenih lica bezuslovno puštena na slobodu nakon što su izdržali samo dve trećine kazne”, rekao je Backović.

On je upozorio da takve izjave predstavljaju najavu neopravdanih promjena u radu Međunarodnog mehanizma za krivične tribunale.

“Teško je poverovati da je koincidencija da se ovo pitanje stavlja na ždnevni redž u trenutku kada ove godine, nekoliko državljana Srbije stiče ili je steklo uslov za puštanje na prevremenu slobodu, posle isteka dve trećine kazne zatvora. Većina njih je podnela zahtev za puštanje za prevremenu slobodu predsedniku Međunarodnog mehanizma za krivične tribunale”, rekao je Backović.

On je naglasio da je odgovor Ađijusa o tom pitanju izostao, bez ikakvog obrazloženja.

Backović je ponovio da je riječ o ljudima poodmakle starosne dobi i lošeg zdravstvenog stanja, te da pravično rješavanje tih slučajeva zbog razloga humanosti ne bi smjelo da izostane.

On je podsjetio na slučaj generala Nebojše Pavkovića, koga je tužilac za ratne zločine samoproglašenog Kosova Drita Hajdari pokušala da sasluša u zatvoru Kulmakoski u Finskoj i da je tu navodno bila riječ o postupku takozvane “međunarodne” pravne pomoći po zamolnici u vezi sa naredbom o sprovođenju istrage.

Backović je ukazao da punu jurisdikciju nad ovim slučajem ima samo Mehanizam za međunarodne krivične tribunale.

“On je prema svom Statutu nadležan da nadgleda izvršenje kazni koje je izrekao Haški tribunal i Međunarodni mehanizam za krivične tribunale, uključujući sprovođenje sporazuma o izvršenju kazne koji su UN sklopile s državama članicama i drugih sporazuma s međunarodnim i regionalnim organizacijama i drugim odgovarajućim organizacijama i telima”, rekao je Backović.

On je istakao da ni poslije dva pisma koje je ministar pravde Srbije uputio Mehanizmu povodom tih dešavanja, nije dobijen odgovor.

“Nije jasno ko je odgovoran za taj pokušaj, kao ni to da li je Međunarodni mehanizam za krivične tribunale dao saglasnost teritoriji pod protektoratom UN u skladu sa Rezolucijom 1244, koja nije članica UN i nema status države”, ukazao je Backović.

On je podsjetio da je, u trenutku kada se nazire okončanje rada Mehanizma, od izuzetne važnosti aktivno angažovanje Savjeta bezbjednosti UN po svim otvorenim pitanjima.

“Odlučivanje o tim pitanjima trebalo bi da bude transparentno, a Srbija očekuje odgovore”, zaključio je Backović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.