Србија као жртва НАТО агресије има право да тражи ратну штету

СРНА
Србија као жртва НАТО агресије има право да тражи ратну штету

БЕОГРАД - Србија, као жртва противправног акта - НАТО агресије, има право на накнаду ратне штете, наводи се у "Београдској декларацији" усвојеној на међународног конференцији "Од агресије до новог праведног поретка".

У декларацији се наводи да је НАТО агресија илегалан, освајачки и злочиначки рат против суверене, мирољубиве европске земље, предузет без одобрења Савјета безбједности УН, уз најгрубље кршење Повеље УН, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија и основних принципа међународног права.

Указано је да је агресија извршена под лажним изговорима да Албанцима пријети "хуманитарна катастрофа" и поручено да се одговорност НАТО-а не може се ничим умањити, саопштио је организатор међународне конференције "Београдски форум за свет равноправних".

У декларацији је наглашено да је НАТО 1999. године вратио рат на тло Европе у коме је Европа учествовала против саме себе.

"У агресији је страдало 1.139 војника и полицајаца, око 3.000 цивила, међу којима 89 деце, док је око 10.000 људи рањено. Далеко су веће последице продуженог дејства оружја са осиромашеним уранијумом и отровним једињењима", наведено је у декларацији.

Наглашено је да је НАТО признао да је нападом на СР Југославију прекршио међународно право и да је користио муницију са осиромашеним уранијумом.

Упућен је апел да се обнови рад посебних државних и стручних тијела за утврђивање посљедица НАТО агресије на здравље грађана и животну средину, те да се ратни злочини против цивила и због непоштовања ратних конвенција процесуирају и санкционишу.

Изражена је снажна подршка и солидарност са напорима Србије у отклањању посљедица НАТО бомбардовања и настојањима да не дозволи да се оружана агресија наставља другим средствима.

Потписници декларације су изразили пуну подршку суверенитету и територијалном интегритету Србије у међународно признатим границама у којима је наставила своје чланство у УН, ОЕБС-у и другим универзалним међународним организацијама.

Исказана је дубока забринутост због масовног кршења основних људских права српске заједнице на Косову и Метохији настављањем њиховог систематског протјеривања, као и спречавањем слободног и безбједног повратка више од 250.000 протјераних Срба и других неалбанаца у њихове домове и на имања.

"Увјерени смо да се статус покрајине Косово и Метохија, може рјешавати искључиво у складу са међународним правом и Резолуцијом Савјета безбједности УН 1244 од 10. јуна 1999. године која има трајни, правно општеобавезујући карактер", наведено је у декларацији.

Учесници конференције дали су и оцјену актуелних дешавања у свијету и изнијели став да је Украјинска криза посљедица стратегије ширења НАТО-а на Исток, при чему су изневјерени сви договори да неће бити експанзије.

"Вјерујемо да се криза може ријешити мирним путем, уз признавање и отклањање узрока и гарантовања једнаке безбједности за све државе. Заједничка будућност човјечанства искључује егоизам и уске прилазе каква је теза о безбједности `златне милијарде`", наведено је у декларацији.

Учесници међународне конференције одржане 22. и 23. марта у Београду најоштрије су осудили гнусни, бестијални и провокативни терористички напад у Москви, у којем је настрадао велики број недужних људи, те позвали на одлучну, координисану борбу против тероризма као глобалне опасности која угрожава све народе свијета.

Међународна конференција "Од агресије до новог праведног поретка", на којој је учествовало више од сто страних гостију, одржана је поводом 25 година од НАТО агресије на СР Југославију

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана