“Најтврђи” албански лобиста стиже код Вучића

Тањуг наводи да ће се он састати са предсједником Александром Вучићем.

Вучић и Енгел већ су се сусрели, у фебруару ове године, током 55. Минхенске конференције о безбједности, када се предсједник Србије састао са делегацијом америчког Конгреса, у којој је, како су медији пренели, био и Енгел, као предсједник Одбора за спољне послове Представничког дома Конгреса САД.

У фокусу тог сусрета био је случај браће Битићи.

Косово и Метохија, а тиме и Србија, је, међутим, тема на којој се Енгел непрестано, сад већ више деценија, активно ангажује.

Он сам се недавно похвалио да је његов “рад на промоцији америчко-косовских односа био међу најсмисленијим достигнућима свих конгресних година”, од 1989, од кад је у Конгресу, а списак “достигнућа”, с Енгелове тачке гледишта, је подужи - од залагања за бомбардовање СРЈ, до формирања војске Косова, повлачења потернице за Рамушем Харадинајем, преко оцијена да Србија мора да се избаци из Партнерства за мир, до оцјене да Србија није спремна за улазак у ЕУ.

Управо та његова оцијена о Србији и ЕУ, коју је прије двије године упутио шефиици дипломатије Федерики Могерини натјерала је Вучића, да током посјете Вашингтону реагује.

“Свако има право да каже гдје кога жели. Да ли нас желе у Европи? Ја сам мислио да се о томе пита ЕУ”, рекао је тада Вучиц, уз подсјећање да је Енгел најистакнутији албански лобиста.

Вучић је тада додао да Американци имају право да желе да је Србија лоша или добра, али да је посао Србије да штити своје интересе, те да Србија жели најбоље односе са САД, да их гради на озбиљан и одговоран начин, у којима је јасно да су они велика сила, а ми бројчано и територијално мала држава.

Елиот је у Конгресу 30. априла отварајући саслушање о наводном силовању Албанки рекао да чува фотографије спаљених кућа у Пећи ,да би се свакдневно подсјећао колико још треба да се уради по питању Косова.

За сурову етничку дискиминацију и тада је оптужио бившег предсједника Слободана Милошевића којег је назвао балканским касапином.

Рекао је, као и Приштина што говори, да су наводна силовања на Косову била инструмент у циљу протјеривања Албанаца на етничком принципу.

Годинама се залагао за формирање Војске Косова, и тражио да се супротан став Вашингтона по том питању промјени.

Косово би требало да има војску, јер Русија наоружава Београд, говорио је Елиот, поријеклом украјински Јеврејин, чији су преци емигрирали у САД из царске Русије, као и да због те сарадње са Русијом Србија треба да се избаци из Партнерства.

Током агресивног заступања ставова блиских Приштини није испуштао прилику ни да упути критике на рачун Београда, што се изборио да 13 земаља ревидира пордшку независном Косову.

Тражио је да се Србија одрекне те политике, јер је, како тврди, независност Косова неповратна.

Реаговао је и на хапшење Харадинаја у Словенији 2015. и тражио да Србија повуче ту оптужницу.

Елиот, бивши учитељ, био је први страни политичар који је говорио у “Скупштини Косова” након самопроглашења независности.

У његовом кабинету објашњавају да је Енгелова мотивација ка заступану интереса Албанаца настала због “демографије дистрикта” који представља у Конгресу, а процијена је да је ријеч око 30.000 бирача албанског поријекла, већином са КиМ,

На Косову је за заслуге, међу којима су и залагање за бомбрадовање, независност и инвестиције (Пришитина је преко Конгресне агенције за помоћ добила 49 милиона долара) добио поштанску маркицу од два евра, а један од највећих булевара у Пећи назван је по њему.

Због свих ових ставовова и политичког ангажмана биће занимљиво видјети - са каквом поруком и каквим циљем Енгел сутра долази у Београд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.