Понављање историје: Године које опомињу

У годину када се обиљежава осам деценија од побједе над нацистичком Њемачком у Другом свјетском рату свијет је ушао напет због нуклеарних игара великих сила. Осам деценија након одлучујућег наношења пораза Њемачкој на истом простору, готово идентични ривали, сукобљавају се у крвавом рату коме се још не назире крај.

Смјењивале су се редом битке за Маријупољ, Артјомовск (Бахмут), Курску област, а неријетко је гранатиран и Севастопољ. Уколико направимо историјски екскурс имена ових градова налазићемо их и у пресудним биткама Другог свјетског рата. При покретању Специјалне војне операције у Украјини руски предсједник Владимир Путин навео је два циља операције и то демилитаризација и денацификација. Овај други циљ наишао је на дебату у свјетској јавности на који начин се мисли спровести тј. шта се под тим подразумијева. Наиме, Русија је готово двије деценије истицала да се у Украјини све више примијети неонацистички покрет који велича Степана Бандеру. У прољеће 2014. године припадници Десног сектора (неонацистичке организације) су у Одеси убили више десетина лица у Дому синдиката, а који су били проруски оријентисани. Злочини наведених јединица над проруским живљем у Украјини ређали су се и у наредним мјесецима и годинама. Неоспорно постојање неонацистичких покрета у Украјини Русија је користила као аргумент да мора заштити руско становништво у Украјини. Познавајући руску прошлост и савремени руски идентитет то и не треба да чуди. Након распада СССР-а Русија се нашла у кризи идентитета, јер је владајућа идеологија нестала, а самим тим и њено насљеђе. Међутим, оно што Руси с одласком комунизма нису дозволили да оде било је сјећање на Велики отаџбински рат. Успомена на поднесену жртву и борбу да се одбрани отаџбина у Другом свјетском рату за Русе је и у 21. вијеку идеја водиља. С друге стране, има теоретичара попут Јеленa Суботићa који сматрају да су руске оптужбе за нацизам у Украјини само у служби легитимисања војних подухвата Русије у Украјини.

Украјинска власт је још од 2014. године истицала да се сукоби воде само на територијама гдје је још присутна совјетска верзија историје. Припреме за ревизионистички поглед на Други свјетски рат кренуле су већ са причом о Првом свјетском рату. Још је историчар Миле Бјелајац подсјећао да главни циљ ревизије узрока Првог свјетског рата и пребацивања кривице на Србију јесте ревизија узрока Другог свјетског рата. У првом случају потребно је Њемачку амнестирати од одговорности за рат, а у другом умањити причу о њеним злодјелима. Да се ови ратови посматрају интегрално није новост. У међународним односима већ деценијама се проучавање ова два сукоба посматра као цјелина. Хенри Кисинџер је у својим књигама овај период од 1914 до 1945. године називао "другим тридесетогодишњим ратом". Историјски ревизионизам је најзаступљенији у новонасталим државама након слома комунизма. Балтичке земље уз Украјину и Хрватску свакако предњаче у том процесу. Тако се споменици Црвеној армији годинама уназад уклањају из Летоније, Литваније и Естоније, а након почетка сукоба у Украјини 2022. године таква пракса је захватила и ову земљу. Украјина је отишла и корак даље уклањајући и споменике руским писцима. Тако се на Википедији усталила одредница Пушкинопад која је назив за феномен рушења споменика Александру Пушкину у Украјини. Руска историчарка Наталија Нарочницка као главни циљ историјског ревизионизма наводи ревизију Јалтског система који је настао на трагу побједе СССР-а у рату. У савременим међународним односима њени наводи поново су актуелизовани на више поља. Првобитно са ратом у Украјини, али и са будућношћу руске ексклаве Калињинград. У јануару 2025. године забиљежено је више инцидената у Балтичком мору, али и распоређивања снага Пољске дуж границе са Бјелорусијом и изградња одбрамбених линија Летоније на граници са Русијом. Поред тога, најаве актуелног предсједника САД Доналда Трампа око будућности Канаде и Гренланда те Панамског канала, можда су код некога изазвале подсмијех, али у геополитичким промишљањима оне су и те како озбиљне. "Поларна игра" за ресурсе на Арктику води се, додуше споредно, већ годинама, али су његови наводи дали јасан знак у ком правцу ће се америчка пажња усмјеравати. У таквим околностима Русија ће, као земља побједник у Другом свјетском рату, дочекати осму деценију од тог великог догађаја.

Међутим, историјски ревизионизам је своје извориште налазио и на Балкану. Већ приликом разбијања Југославије све оно што су комунистичке власти потискивале, а народ по кућним прелима препричавао, изашло је на видјело. У безбројне јаме у Крајини и Херцеговини у које су Срби бацани 1941. године тада су се спуштали њихови сродници како би извадили њихове кости и достојно сахранили. Срби су први осјетили на својој кожи како се историја поиграла. На једном таквом догађају, на једном надвожњаку код Пребиловаца, сачекала их је парола "Дођите нам опет. Бог и Хрвати." Таква порука није била изненађење с обзиром на то да су усташки знаци већ с краја 80-тих година прошлог вијека били видљиви широм Хрватске, али и западне Херцеговине. Током ратних сукоба у Хрватској и БиХ прегршт је примјера у којима су хрватски и муслимански војници узвикивали покличе НДХ или носили њихова обиљежја. Симптоматичан је примјер напада тзв. Армије РБиХ на Бјеловац код Братунца када су муслимански војници довикивали српским цивилима који су бјежали према Дрини "Дрина вам је Јасеновац", или ознака 101. босанско бродске бригаде ХВО-а која је на свом амблему имала слово "U". Занимљиво је да је наведена бригада одликована од стране предсједника Хрватске у марту 2024. године.

Болна заблуда комунизма симболички се расплинула тамо гдје је и настала - у Вуковару. Тај град у коме је Комунистичка партија Југославије 1920. године одржала свој други конгрес на коме је и добила то име постао је синоним за ратна разарања у грађанском рату 1991-1995. године. Одбрамбено-отаџбински рат био је трагични наставак Другог свјетског рата на нивоу Југославије. Циљ НДХ о рјешавању српског питања коначно је и постигнут 1995. године у августу. Ријечи тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана изречене у јулу исте године на Брионима у склопу припрема предстојећих операција да се "Србима нанесе такав ударац да практично нестану" само су наставак политике коју је водила НДХ. Управо је 1995. година постала трагични крај Срба на историјским просторима Лике, Далмације, Кордуна и Баније. Три деценије од пропасти Републике Српске Крајине навршава се, а да ниједна научна студија на српском језику није истражила узроке њеног пада нити се позабавила питањем рата вођеним  за одбрану Крајине. Тридесетогодишње ћутање српске историје и политикологије о тим догађајима болно одјекује и оставља простор да тај вакуум попуне тумачења хрватских историчара који нису губили вријеме. Велика опомена Србима управо је 1995. година. Међутим, хрватска операција "Олуја" постала је и парадигма за друге случајеве. Тако су руски званичници изјављивали да се не смије дозволити да народ Донбаса доживи судбину Републике Српске Крајине.

У септембру 2023. године судбину Крајине и Срба из тог подручја проживјели су Јермени из Нагорно-Карабаха. Јерменски примјер осликава да се одређене законитости у међународним односима не мијењају с годинама. Опстанак државе је, према теоретичарима реализма у међународним односима, основни циљ државе. С тим у вези Џон Миршајмер као један од предуслова реалистичког гледишта на свјетску политику наводи то да свака велика сила посједује офанзивне војне капацитете те да никада не можете бити сигурни у намјере друге стране. Управо су то били неки од кључних аргумената Русије у зиму 2021. године током преговора са САД и НАТО пактом о ширењу овог војног савеза. Русија није могла вјеровати НАТО пакту да учлањење Украјине у овај савез није усмјерено против њених интереса. Историјско искуство је умногоме кумовало таквом неповјерењу подржано теоријским поставкама реализма. Зато се Русија често и реферише на процес разбијања Југославије приликом аргументације непоштовања начела међународног права од стране САД.

Пишући о добу НДХ и њеном насљеђу као и ситуацији у Хрватској почетком 90-их историчар Славко Голдштајн је насловио књигу "1941 - година која се враћа". Ако је то година која се Србима вратила 1991, онда се у трећој декади 21. вијека вратила Русији, а ако се она вратила, онда 1945. треба да опомене највише Русију да се не дозволи да побједа побједницима замагли видике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.