Пилот искочио, авион слетио неоштећен

Одлука да напусти авион којим управља је вјероватно једна од најтежих које пилот може да донесе у својој каријери.

Већина, срећом, никад не мора да донесе такву одлуку, али има и оних који су више пута искакали из авиона или повлачили ручице за катапултирање.

Злу не требало, пилоти се током процеса обуке који траје њихову цијелу професионалну каријеру, и ментално и физички спремају да ако се нађу у ситуацији да морају да такву одлуку донесу, то и ураде и на тај начин - покушају да - спасу свој живот ако већ не могу авион.

Борбени авиони су по правилу опремљени избацивим (тзв. катапулт) сједиштима и према расположивим подацима до сада је забиљежено око 12.000 успјешних искакања пилота. Мартин-Бејкер, енглеска фирма која је постала синоним за производњу избацивих сједишта, наводи да су њихови производи за више од 75 година спасили преко 7.700 живота пилота.

Уколико је у могућности - мада често није, јер се често катапултирање врши из неуправљивог авиона - обавеза пилота је да покуша да усмјери авион ка мјесту које није насељено како би се избјегле могуће жртве на земљи и онда да искочи. Под претпоставком да за усмјеравање авиона има времена, неријетко се пилоти катапултирају у посљедњим тренуцима пред удар у земљу, када схвате да им „нестаје висине” и да не могу да се извуку.

Једног ведрог дана у фебруару, сребрни ловац са троугластим делта крилима Ф-106 Делта Дарт (делта стрелица у буквалном преводу) америчког ваздухопловства спустио се на снијегом прекривену ораницу у Монтани, са увученим стајним трапом. Авион није претрпио скоро никаква оштећења, нежно се спустио на доњу површину трупа и крила и лагано зауставио у снијегу; из даљине је изгледао као савршено принудно слијетање вођено сигурном руком вјештог пилота.

Осим што пилота у авиону - није било! Поручник Гари Фауст катапултирао се из - у том тренутку неуправљивог - авиона и само је у чуду могао да гледа како његов авион слијеће сам док се он беспомоћно спуштао падобраном, пише Aero.rs

Ова невјероватна епизода из историје авијације догодила се 2. фебруара 1970. године. Тог дана једна од мисија по плану било је увјежбавање блиске маневарске борбе 2 на 2 авиона из 71. ловачке ескадриле (71ст Фајтер Интерсептор Скводрон), али је из техничког разлога - отворио му се кочни падобран на земљи - један прије полијетања одустао па је увјежбавана борба 2 на 1.

Пар авиона наведен је директно на „соло агресора” у чијој улози се нашао наставник летења капетан Том Куртис, и послије мимоилажења великим сусретним брзинама борба је започела.

Правила ангажовања налагала су да авиони морају проћи једни поред других фронтално, без тактичке предности за једне или друге. Након проласка, борба почиње. Циљ је стећи тактичку предност над противником и маневрисати у позицију за гађање. По слијетању се прегледају снимци и реконструише „сукоб”. Наравно, поред саме обуке и увјежбавања, како сами пилоти признају, велики је улог и за его – ко је побједник, ко је кога оборио

Капетан Куртис овако описује шта се даље дешавало: “Рачунао сам да могу лако да изађем на крај са поручником Геријем Фоустом (у авиону 58-0787), али нисам био сигуран за Џимија (мајор Џејмс Џим Лов, такође пилот инструктор). Претпоставио сам да ће се он вjероватно одвојити и кренути за мном. Рачунајући на то, пришао сам им с пуним додатним сагоријевањем (афтербурнер). Имао сам брзину од 1,9 маха када смо се срели. Пратили смо се право на горе, до висине од око 38.000 стопа (11.600 м). Ушли смо у вертикалне маказе са превртањем, ту сам извео маневар под великим оптерећењем, Гери је покушао да испрати, али није успiо, изгубио је контролу над авионом. Његов покушај извлачења био је неуспjешан, а авион је ушао у пљостимични ковит (флат спин), што је најчешће неријешива ситуација,” наводи Куртис. У морбидном хумору карактеристичном за њих, пилоти имају обичај да кажу да се из пљостимичног ковита вади “само лопатом.”

“Авион је изгледао као да питот цијев на носу стоји у мјесту, док се остатак авиона окретао око ње. Био је веома раван, а ротација је била прилично спора. Гери је остао у авиону до око 15.000 стопа. Све то време Џими Лов му је радио везом давао процедуре за вађење из ковита. Дио тих процедура укључује активирање дугмета за тримовање (фино подешавање аеродинамичких површина). Ово тримује све контролне површине на подешавање за полијетање, што је отприлике исто као и за слијетање.”

Поручник Фоуст се катапултирао испод 15.000 стопа (4500 м), према његовом сјећању негдје око 14.000 стопа, иако у интервјуу каже да је било 8.000 стопа, мислећи на 8.000 стопа над нивоом тла (АГЛ). Искористио је неких 6500 метара висине покушавајући да учини немогуће, да докаже да “књига гријеши” и да може да се извуче из пљостимичног ковита, али је ипак на крају поступио како упутство налаже - повукао је ручицу за катапултирање.

Авион је напустио - можда не са намјером да то и уради - у конфигурацији скоро идеалној за почетак процедуре снижавања и слијетања: снага мотора је била смањена, а авион натримован за хоризонтални лет брзином од 175 чворова.

Непосредно по искакању пилота, Ф-106 као да је одлучио да се сам извуче из пљостимичног ковита и настави лет!

Накнадна анализа утврдила је да је до тога дошло услијед помијерања тежишта авиона (који је сада лакши за тежину пилота и сједишта), али прије свега због силе реакције приликом катапултирања која је дословце гурнула авион носем на доле и омогућила му да се стабилизује, добије брзину па самим тим и силу узгона, и затим пређе у хоризонтални лет!

Према неким свједоцима догађаја, када је видео шта се дешава, мајор Лов је преко радија рекао: “Гери, боље ти је да се вратиш у њега” (Gary - you'd better get back in it!).

Авион Ф-106А 58-0787 слетио је у поље пшенице близу Биг Сендија у Монтани. Историјска иронија је да се у популарној литератури овај догађај наводи најчешће под називом бомбардер из кукурузишта (Цорнфиелд бомбер) иако је Ф-106 ловачки авион, а слетио је у снијегом покривено поље жита; неко би можда направио аналогију са насловом култне књиге писца Ј.Д. Салингера Ловац у житу.

Како било, тзв. ефекат тла у посљедњем тренутку успорио је спуштање, и авион је скоро па нежно слетио на снијег. Локални шериф је убрзо стигао до авиона и прочитао име главног пилота исписано испод кабине - мајор Волфолд. Према неким наводима, које преноси сајт f-106deltadart.com, позвао је Волфолда у бази Малстром да затражи упутства како да угаси мотор.

Пошто је добио упутства како да повуче ручицу потиска у положај заустављања и искључи главни прекидач, шериф се попео у кабину баш кад је Ф-106, чији је топао мотор истопио снијег испод трупа, почео да трза и клизи преко поља. Сада је био ред на шерифа да "искочи" из авиона; закључио је да има више смисла чекати док се гориво потпуно не потроши.

Ф-106 је клизао још око 400 метара на трупу прије него што је остао без горива. Пилот Фоуст, у међувремену, који није био повријеђен, покупљен је моторним санкама.

Слетање авиона у поље привукло је локалне мјештане, срећом, непредвидивост Ф-106 авиона који се још кретао учинила је да се окупљени држе на дистанци - што се испоставило као више него добро, јер је радар у носу авиона био укључен. Радарско зрачење може бити опасно за сваког ко би се нашао испред носа авиона.

Тим стручњака из базе ваздухопловне базе Меклелан убрзо је дошао по авион, иако је један пилот наводно рекао да би, да је оштећење трупа било само мало мање, радо полетио са лица мјеста. Није било структуралних оштећења на авиону, само мањих. Крила су демонтирана, а авион је послат у складиште у бази Дејвис-Монтан возом, гдје је стајао под сунцем Аризоне до касних седамдесетих, када је не само поправљен већ му је додато и много нових електронских уређаја и враћен је у службу у 49. ловачку ескадрилу (49тх ФИС).

Историја је забиљежила да је, док је био у 49тх ФИС у бази Тиндал, на једној тренажној мисији Гери Фоуст, пилот који је искочио из њега - поново летио овим авионом!

Данас је бомбардер са пшеничног поља изложен у Националном музеју ваздухопловних снага САД (National Museum of the U.S. Air Force), у Дејтону, Охајо. Још увијек је офарбан у боје 49. ловачке ескадриле са којој је завршио каријеру - иако би многи ветерани вољели да је рестауриран као авион 71ст ФИС, које је носио тог 2. фебруара 1970. када је ушао у историју ваздухопловства скоро па савршеним слијетањем без пилота.

Цонваир Ф-106 Делта Дарт био је суперсонични ловац-пресретач развијен за потребе америчког ратног ваздухопловства током Хладног рата. Дизајниран као дио Центурy Сериес авиона, Ф-106 је имао значајну улогу у заштити америчког ваздушног простора, посебно у пресретању потенцијалних совјетских бомбардера.

Погоњен Pratt & Whitney J75 мотором, могао је достићи брзину од преко 2.300 км/х, што га је чинило једним од најбржих авиона свог времена. Његова авионика, укључујући Хугхес МА-1 систем за управљање наоружањем, омогућавала је аутоматско пресретање циљева, чиме је унаприједио ефикасност у борбеним ситуацијама. Ф-106 је био наоружан ракетама АИМ-4 Фалцон и АИР-2 Гение нуклеарним пројектилом ваздух-ваздух, што је допринијело његовој стратешкој важности.

Јединствени дизајн делта крила пружао је одличне маневарске способности и стабилност при великим брзинама, док је плафон лета био значајна предност у односу на противничке авионе.

Оперативан од 1959. до 1988. године, Ф-106 је служио као примарни амерички ловац-пресретач све док га нису заменили модернији авиони попут Ф-15 и Ф-16. Након повлачења из активне службе, многи Ф-106 авиони су пренамењени у QФ-106 дронове за тестирање и обуку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.