Фото: Пет мање познатих чињеница о највећем комунисти у историји
Владимир Иљич Лењин имао је велику улогу у историји, али постоје ствари које многи и даље не знају о њему.
Владимир Иљич Лењин, отац Октобарске револуције и први вођа Совјетског Савеза и даље изазива много несугласица међу историчарима, нарочито кад се покрене тема бољшевизма и његове идеологије.
Многи истичу да је његова диктатура узела милионе недужних живота. Други имају позитивнији приступ и истичу добре стране Лењиновог рада - стварање јаке, индустријски и технолошки развијене државе.
Према недавним анкетама око 30 одсто људи сматра да је Октобарска револуција довела до економског и социјалног напретка, 12 одсто “не зна шта би рекло”, а 31 одсто револуцију сматра искључиво негативним догађајем. Око 25 одсто испитаника изјаснило се “неутрално”.
Упркос томе колико знате о Лењиновој улози у историји, постоје неки детаљи из његовог живота које вјеројатно не знате.
Лењинов старији брат Александар, ухапшен је 1887. године јер је учестовао у плану да се бомбом убије цар Александар III. Док се већина завереника “извукла” преклињући за милост и кајући се због својих планова, Александар је објешен јер је то прогласио неискреним чином.
Само неколико мјесеци након што му је брат погубљен, седамнаестогодишњи Лењин уписао се на факултет у Казању, с ког је неколико мјесеци касније избачен због учествовања у протестима. Студије је ипак завршио у Санкт Петербургу 1891. године, као изванредан студент.
Први марксистички есеј Лењин је објавио 1894, а већ слиједеће године кренуо је на путовање кроз Француску, Њемачку и Швајцарску како би упознао истомишљенике. Када се вратио у Русију, ухапшен је прије него што је објавио прво издање марксистичког часописа на ком је радио. Провео је годину дана у затвору, а онда послат у Сибир гдје је упознао будућу супругу. Казну је одслужио 1900, а слиједећих 17 година је провио је у иностранству.
Владимир Иљич Уљанов је испробавао неколико псеудонима прије него што је одабрао Лењин. То је била уобичајена пракса међу руским револуционарима. Стаљин је, на примјер, рођен као Јосиф Висарионович, а Лав Троцки као Лав Давидович Бронштејн.
Стаљин је био у Лењиновом ужем кругу прије него што је постао генерални секретар Комунистичке партије 1922. године. Ипак, Лењин се врло брзо покајао што је поставио младог Грузијца на ту позицију. У писму које је написао руском Конгресу, описао је Стаљина као "сировог" и предлагао да се замјени неким ко је "стрпљивији, оданији, обазривији према друговима и мање хировит". Међутим, велики револуционар је убрзо доживио трећи мождани удар и изгубио политичку моћ, што је амбициозни Стаљин одмах искористио.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.