Овај Србин је преживио усташки логор, а затим открио елементарну честицу (ВИДЕО)

Српски научник Богдан Маглић један је од научника о којима јавност данас не зна довољно, а који су озбиљно задужили и Србију и свијет.

Овај нуклеарни физичар једини је Србин који је открио елементарну честицу и то омега пи мезон, а дао јој је име С честица по свом родном граду.

Маглић је учествовао и у открићу делта мезона, неутронске фотометрије, варничне коморе без филма, али и развоју спектрометра недостајуће масе, анихилационог спектрометра, ауто колајдера убрзаних снопова честица… За своја открића, што у САД, што у ЦЕРН-у, добио је многа признања, међу којима и признање америчког предсједника Џона Кенедија.

Богдан Маглић рођен је 5. августа 1928. године у Сомбору, у породици угледног адвоката и народног посланика Цвете Маглића.

Ратне године и Комунистичка партија

Послије завршене основне школе у родном граду, Маглић је 1939. уписао сомборску Гимназију и у њој је завршио прва два разреда.

Окупација 1941. затекла га је на породичном посједу, недалеко од Борова у Источној Славонији, па је 13-годишњи Богдан, са мајком, био затворен у усташки логор, одакле је успио да се спасе.

"Ратне године провео је у Београду, а након рата завршио је гимназију у Вуковару и уписао студије физике на Техничком факултету у Београду, гдје је и дипломирао 1951. године.

Са свега 19 година (1947) Маглић је започео каријеру нуклеарног физичара и постао асистент знаменитог професора Павла Савића, а послије дипломирања запослио се на Институту у Винчи.

Магистрирао је 1955. на Универзитету у Ливерпулу, а као стипендиста организације Унеско наставио је од 1956. трогодишње докторске студије на Технолошком институту у Масачусетсу (САД), гдје је 1959. докторирао физику високих енергија и нуклеарно инжењерство", пише Равноплов, сајт посвећен представљању културно-историјског насљеђа Сомбора и околине.

Занимљиво је да је у Америци одмах почео да ради у Брукнеру, у националној лабораторији Атомске комисије, иако је, како је сам причао медијима, био члан Комунистичке партије.

"То је било супротно од оног што је писало у Макартијевом закону, да нико ко је био члан комунистичке партије било где у свету не може да ступи на тло САД", причао је Маглић својевремено.

Иако је био веома цијењен научник, он је својевремено причао и о томе да се његово име, за Америку стилизовано као Маглицх, појављивало и у џет-сет рубрикама, а по медијима се у једном тренутку спекулисало и да је био агент и Југославије и САД, што је увијек негирао.

„Нисам као Тесла“

"У Америци се говори како свако вријеме у науци има свог југословенског представника, чија су највећа имена Тесла, Пупин и сада др Богдан Маглић. „Не бих желео да помислите како сам нескроман ако замолим да ме не поредите са Николом Теслом“, каже познати научник. „Тесла је био усамљеник, упућен само у свој истраживачки рад. Мени и мом начину живота, ако већ инсистирате на поређењу - некако је ближи Пупин, велики проналазач, али и послован и комуникативан човек“, писала је Борба 22. маја 1997.

Др Маглић се ухватио у коштац са тешким задатком 1973. године, када је напустио мјесто професора и директора Лабораторије за физику високих енергија при Универзитету Њу Џерси.

"Свој проналазак је у облику самосударајућег млаза језгра атома изнио и упустио се заједно са њим низ немирне воде самосталног истраживачког рада. Производња енергије помоћу маг ма-ћелије (уређај у коме се сударају млазови) наћи ће своју примјену, по др Маглићу, не само у покретању електричних централа, већ и авиона па и аутомобила, а да не говоримо о освјетљавању градова и гријању домаћинстава", писало је у Борби.

На питање да ли понекад осјећа носталгију за родним Сомбором или Београдом, он је одговорио:

"У Америци живим јер ми је она омогућила да оживотворим своје идеје и замисли, али сваки слободан тренутак користим да обиђем земљу и родни Сомбор. Прави је доживљај срести другове из детињства".

Богдан Маглић преминуо је 2017. године у Њупорт Бичу, у Калифорнији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.